Петар и Славиша Радуловић, отац и син, у Маховљанима код Лакташа годинама улажу пажњу, љубав и вријеме како би спасили од зуба времена старе аутомобиле.
Сада имају колекцију од пет рестаурираних олдтајмера међу којима су волксваген бубе, заставин фићо, те ренои, као и још четири аутомобила који чекају рестаурацију.
Петар Радуловић испричао је за Анадолију да је по образовању машинске струке, а да је по занимању мало пољопривредник, мало занатлија, мало друштвени активиста, те да настоји да себи живот учини што садржајним.
Присјетио се да је све почело када су му тројица синова били момци, па је у жељи да им усади потребу да раде предложио да раде на аутомобилу који ће бити њихов.
Након тога дошао је на идеју да спаси од уништавања и заборава колико год може аутомобила. Један од његових циљева био је и да има неку вриједност, да ако некада буде у ситуацији да не може зарађивати, да себи на овај начин обезбиједи егзистенцију.
“Имамо пет аутомобила који су у возном стању, рестаурирани и четири за рестаурацију, тај број се мијења. Ова што су рестаурирана тешко се одвајамо од њих јер знамо колико је пажње, љубави, времена па и новца уложено у то, а оно што је за рестаурацију трагамо свакодневно за тим аутомобилима па кад се појави нешто што има смисла рестаурирати то оставимо, оно што није растављамо дијелове или препуштамо даље онима који имају више енергије воље и снаге”, испричао је Петар Радуловић.
Сва тројица његових синова воле олдтајмере, нарочито сјести провозати се у њима.
“Наше могућности нису такве да та аута можемо регистровати због тих пар дана вожње у току године, јер каква је сада ситуација са законским рјешењем олдтајмери се региструју као и свако друго нормално возило иако се возе само пар дана годишње”, рекао је најстарији Радуловић и додао да би се Босна и Херцеговина требала угледати на западне земље те као и оне ријешити питање регистрације олдтајмера.
У рестаурације највише је укључен његов син Славиша који често посјећује и скупове на којима се окупљају љубитељи старих аутомобила.
“Он да тако кажем има златне руке, осјећај за ту врсту старе технике, растављање, састављање, тражење мајстора, набавку дијелова, доста контаката има на ширем простору. Кроз све те године се стекао огроман број пријатеља којима ми помажемо у набавци дијелова и они нама”, вели Петар.
Напоменуо је да је у посљедње вријеме јако тешко пронаћи аутомобил или убиједити власника да се растане од њега и да га прода.
Радуловићи када пронађу аутомобил прво га растављају и провјеравају стање дијелова, а затим траже неопходне дијелове.
При рестаурацији најважније је задржати оригиналност, јер највећу вриједност имају олдтајмери који имају дијелове какве су имали након производње.
За лимарске, лакирерске, тапетарске, електричарске и механичарске радове користе услуге стручњака, а кажу да је све теже пронаћи мајсторе који ће прихватити овако нешто, јер су у питању захтјевни послови који дуго трају.
На крају слиједи склапање аутомобила, проба и технички преглед, а рестауриране аутомобиле најчешће региструју на једну годину, након чега стоје паркирани.
Највише их боли што је у БиХ закон о регистрацији олдтајмера такав да нису у могућности плаћати регистрације за све аутомобиле и користити их у саобраћају.
Петру је омиљена црвена волксwаген буба а на питање да ли би је продао одговорио је:
“Ако не дај Боже дођем у ситуацију да морам продати онда бих продао, а све док не морам нека стоји овдје, јер уложено је ту пуно и времена и љубави и пажње и на крају крајева стечено је и знање за ту рестаурацију".
Славиша Радуловић, графички дизајнер који поставља ауто-фолије, каже да од малих ногу нешто раставља, саставља, поправља и преправља, те да му се тако и родила љубав према рестаурацији возила, али и свих других ствари којима се може продужити вијек. Данас свој живот не може замислити без тога.
О вриједности олдтајмера каже:
“Вриједност једног олдтајмера треба ипак комисија да процијени, ту је и сама вриједност рестаурације, како је рестаурација урађена, да ли је уопште урађена. Код нас народ се не разумије, мисли да ако има старо возило да оно јако пуно вриједи без обзира што треба пуно пара да се уложи да би оно вриједило. Тако да некад нека возила нису за рестаурацију зато што њихова рестаурација прелази вриједност самог возила и таква возила се могу рестаурирати само ако неко има емотивну везаност за то возило".
Истиче да му је његова наранџасто-бијела буба најдража од свих аутомобила које су рестаурирали. Генерално највише воли бубе, а каже и да није превелик љубитељ француских и југословенских модела, него баш волксвагена и посјећује највише скупове заљубљеника у моделе овог произвођача.
Са својом бубом путовао је на скупове у БиХ, Србији, Црној Гори и Хрватској, а најдужи пут био је у град Кочани у Сјеверној Македонији до којег има око 900 километара у једном правцу.
Љубав према олдтајмерима повезала их је са многим људима у региону, Петар је испричао да се ради о категорији људи који су спремни да спасу од пропасти нешто што је одрадило свој радни вијек и тако дати нечему нови живот.
Додао је да много значи када се то покаже другима, а на сусретима олдтајмера сви уживају у размјени искустава, међусобном пружању помоћи не само у рестаурацији аутомобила, већ и у свим другим животним питањима.
Славиша је додао да скупове посјећује много старијих, искуснијих људи који су у своје вријеме, када су та возила била нова били мајстори, који осталима преносе своја искуства и знања.
Према његовим ријечима много је и млађих особа. Драго му је што се сваке године појављују млади који желе да возе та возила, да обилазе скупове и уживају у прелијепим дружењима.
Иако се скоро сви познају, нови чланови су увијек добродошли. На скуповима су се родила многобројна велика пријатељства, кумства, а према ријечима Славише незамисливо је да се прође кроз неки град, а да се не јави и не посјети пријатељ са оваквих скупова који ту живи.
На питање шта планира за свој омиљени аутомобил Славиша Радуловић је одговорио:
“Што се тиче бубе, имам планове, имам још једну која ће тек да дође у фазу рестаурације, њу ћу да радим баш онако како ју је фабрика направила. А ову бубу ћу да рестаурирам поново за свог сина и њему ће то бити поклон за 18. рођендан".
Његови син Јован, који има седам година, наслиједио је дједову и очеву љубав према олдтајмерима, а каже да је за њега најбољи аутомобил буба.
