Куповина половног аутомобила често ствара нелагоду код купаца који страхују да ће потрошити новац на нешто што ће им касније донијети само проблеме.
Нови извјештај европских удружења потрошача открива који произвођачи заиста нуде дугорочну поузданост.
Холандско удружење потрошача Конзументенбонд, заједно са седам других европских организација за заштиту потрошача, спровело је детаљну студију о најпоузданијим аутомобилским брендовима на тржишту половних возила. Истраживање је обухватило 30.000 возача широм Европе који посједују аутомобиле старе од шест мјесеци до 12 година.
У студији која је анализирала више од 200 модела из 32 различита бренда, резултати јасно показују да јапански и јужнокорејски произвођачи доминирају тржиштем када је у питању поузданост. Од првих десет мјеста на листи, чак осам заузимају произвођачи из ове двије земље.
На врху листе налази се Лексус са импресивном оцјеном 9,6 од могућих 10, чиме је постављен као референтна тачка у индустрији по питању поузданости. За њим слиједе Сузуки са оценом 9,0 и Субару са 8,9. Тојота је заузела четврто мјесто са оцјеном 8,6, а прате је Киа и Смарт (оба са 8,5), Хонда и Мицубиши (оба са 8,3), Нисан (8,1) и БМВ (8,0).
Један модел постигао је историјски резултат у поузданости
Када је ријеч о појединачним моделима, апсолутни шампион је Лексус Н Икс, произведен између 2014. и 2021. године. Овај модел је добио невјероватну оцјену 9,9 од 10, што представља историјски резултат који никада раније није забиљежен у оваквим истраживањима.
Оно што посебно импресионира код овог модела је чињеница да власници нису пријавили практично никакве проблеме – чак ни оне мање. Укупно задовољство власника овог модела је оцијењено са 8,5, што је изнад просјека. Наравно, таква поузданост има своју цијену – ови аутомобили нису јефтини ни на тржишту половних возила.
Још један модел који је показао изузетну поузданост је Лексус ЦТ200икс, са оцјеном 9,4. Што се тиче задовољства корисника, овај модел је чак и премашио Н Икс са оцјеном 8,6.
Што се тиче кинеских произвођача аутомобила, истраживачи напомињу да још увијек немају довољно података да би могли да процијене њихову поузданост на европском тржишту, преноси Телеграф.
.webp)
