Идете на море или неки дужи пут и сматрате да нема потребе да детаљније провјеравате ауто, пошто га возите сваки дан и сигурни сте да је потпуно исправан? Не заборавите ипак да није исто ако до неког проблема дође на километар од куће и на 600 километара.
Па још ако сте у иностранству, са комплетном породицом, нарочито са мањом дјецом, треба чекати шлеп-службу, наћи сервис и разне друге ствари, док одмор полако истиче.
Наравно, подразумијева се да ауто увијек мора да буде исправан, али додатне провјере и припреме сигурно неће сметати.
Многе ствари можете сами да провјерите, за неке би боље било да одете у провјерен сервис, док неке дефинитивно морате да препустите професионалцима, пише сајт Половни аутомобили.
Не чекајте дан пред полазак!
Почните да провјеравате ауто недјељу или двије дана пред полазак на пут. Много времена може да буде потребно за сређивање и неког баналног проблема, нарочито сада у вријеме годишњих одмора (и сервисери иду на одмор) и врућина због којих су гужве у сервисима за клима уређаје.
1) Провјерите гуме, тражите оштећења - возићете великим брзинама и прећи ћете велику километражу. Неко оштећење гуме које у градским условима не представља значајан ризик, на ауто-путу може да буде веома опасно. Провјерите да ли је гума исјечена (ударне рупе, ивичњаци), укључујући и унутрашњу страну, да ли се појавио неки клобук ("мјехур"), итд.) Провјерите притисак у гумама - провјерите притисак нпр. двије недјеље раније, па затим дан-два пред полазак на пут како бисте видјели да ли нека гума споро испушта ваздух.
Притисак је изузетно важан. Ако гуме нису довољно надуване, то доноси читав низ негативних ствари. Ауто ће да троши више горива, гуме ће брже да се троше, газећа површина неће једнако да се троши, унутрашња структура гуме ће да трпи већи стрес и да касније буде подложнија оштећењима, већа је могућност да се оштети и гума и фелна приликом налијетања на неку препреку или приликом пењања уз ивичњак.
2) О безбједности да не говоримо - лошије кочење, лошије понашање у кривинама...
Обавезно провјерите упутство произвођача или наљепницу на ауту на којој пише препоручени притисак у различитим ситуацијама - када је ауто оптерећен и колико. Не вјерујте на ријеч вулканизеру или комшији.
Такође, разни безбједносни системи су калибрисани према димензијама пнеуматика. Уколико постоји већа разлика између притиска у гумама, то може да завара неке од система као што су АСР, ЕСП или АБС, пошто они између осталих података користе и податке које шаљу сензори АБС-а (они мјере брзину окретања точкова).
3) Резервни точак - иако резервни точак полако али сигурно одлази у прошлост, није лоше имати резервни точак пуних димензија у пртљажнику.
Можда имате рун-флат гуме, можда имате сет за поправку пробушене гуме, можда имате уплаћен пакет за помоћ на путу, али када се нађете у недјељу у 02:00 ујутро у некој недођији након што сте озбиљно оштетили гуму а можда и фелну - џаба и рун-флат, и сетови за поправку, а колико ћете чекати помоћ и какву ћете помоћ добити - то зависи од тога гдје се налазите, у које доба, који је дан...
4) Провјерите притисак у резервном точку - пошто је резервни точак обично „скривен“ , возачи забораве на њега. Тек када се пробуши гума, схвате да је током година гума на резервном точку изгубила много ваздуха, а немају чиме да је напумпају. Уколико имате тзв. „ћопавац“, односно резервни точак мањих димензија, провјерите који је притисак прописан за њега.
5) Провјерите датум производње гуме на резервном точку - код старијих половњака гума на резервном точку, без обзира да ли је ријеч о „ћопавцу“ или точку пуних димензија, може да буде стара 20-ак година, што дефинитивно није прихватљиво.
6) Провјерите рок трајања сета за крпљење гуме - уколико немате резервни точак, већ сет за крпљење гума, провејрите да ли му је истекао рок трајања.
7) Научите како се користи сет за крпљење гуме - на вријеме детаљно прочитајте упутство за коришћење овог сета, пошто погрешном употребом можете узалуд да га потрошите.
8) Провјерите сами вјешање и кочнице - идеално је уколико нађете пут са што слабијим саобраћајем и са ограничењем до 80 км/х. Возите брзином од 80 км/х и сасвим благо притисните папучицу кочнице - ослушкујте и покушајте да осјетите било какве звукове или вибрације. Уколико чујете или осјетите нешто што не би требало, то је разлог за посјету сервису.
Ову врсту тестирања обавите и са оштријим притискањем папучице кочнице, и при нижим брзинама, како бисте у сервису могли детаљније да објасните симптоме. Разне вибрације, трешење, лупкање и слично - могу да указују на читав низ проблема са гумама, фелнама, ослањањем и кочницама.
Неријетко је тешко да се нађе узрок, па је боље да се што раније почне са провјером.
9) Брисачи - при високим брзинама на шоферку се лијепи велика количина инсеката. Зато је веома корисно да имате добре брисаче. Шоферку треба чистити од остатака инсеката кад год је могуће, пошто када се осуше и запеку, не само што је теже да се уклоне, него и оштећују и гуму на брисачима.
10) Понесите резервну течност за брисаче - течност за прање вјетробрана може веома брзо да се потроши уколико током вожње будете често уклањали инсекте, тако да је добра идеја да понесете резерву.
11) Мали сервис - уколико се приближио термин за мали сервис, боље је да га урадите раније него што сте планирали. На примјер, остало вам је 2.000-3.000 км до малог сервиса и рачунате да ћете ту километражу таман да покријете док одете и вратите се са мора.
Међутим, не заборавите да током путовања можете да се нађете у разним непредвиђеним околностима - од бесконачног чекања на граници, преко стани-крени саобраћаних гужви, до преласка веће километраже него што сте планирали.
Стога "свјеже" моторно уље може у великој мјери да помогне мотору вашег аутомобила да се што безболније избори са веома тешким условима који га очекују.
12) Понесите резервно моторно уље - данас и неки скоро нови аутомобили троше заиста много уља – неки и више од пола литра на 1.000 километара. Зато треба редовно провјеравати ниво уља, како бисте знали шта вас очекује када кренете на дужи пут.
У сваком случају, није лоша идеја да понесете резервних литар или два уља. Такође редовно током самог путовања провјеравајте ниво уља.
13) Провјерите фарове, "позиције", мигавце, стоп свјетла - јасно је да сва ова свјетла треба у сваком тренутку да раде, али многи возачи се изненаде тек на техничком прегледу када сазнају да им не ради нпр. неки мигавац, позиција или стоп свјетло.
14) Антифриз (расхладна течност) – провјерите ниво антифриза. Сваки возач би требало то редовно да ради без обзира да ли иде на дужи пут или не.
15) Центрирање трапа - реглажа (центрирање) може да буде веома добра инвестиција пред дужи пут са високим брзинама, пошто ће сачувати гуме од претјераног и неправилног хабања, а и сама вожња ће бити сигурнија и пријатнија.
Такође, можда се приликом центрирања уочи неки проблем на вјешању.
16) Воскирање - иако воскирање на први поглед може да дјелује као непотребна "шминка", оно у ствари има и велику заштитну улогу. Можда ћете на мору да паркирате ауто испод дрвета са којег капљу разни сокови, смола или на којем вријеме проводе „некултурне“ птице, а високе температуре и директно сунце могу то што падне са дрвета да претворе у тврдокорне наслаге од којих ће у најбољем случају остати флеке (након мукотрпног скидања).
17) Средите климу - избјегните гужве у сервисима за клима уређаје у аутомобилима тако што ћете на вријеме (што прије) провјерити сами да ли клима добро ради. А ако не ради добро, закажите свој термин што прије, нарочито сада у сезони и у комбинацији са "проблемима" са којима се сусрећу сервиси који се баве климама.
Иначе, недовољно хладан ваздух из вентилационих отвора или необичан звук након активирања климе знак су за "узбуну".
18) Изађите на аутопут – жртвујте нешто новца за гориво и путарину (уколико морате) и возите аутомобил мало вишим брзинама (у оквиру ограничења) по аутопуту - обратите пажњу на то да ли се чују необични звукови, тресе ли се волан при одређеним брзинама, диже ли се температура мотора... Тако ћете на вријеме уочити евентуалне проблеме.
