Kompanija je sprovela istraživanje na osnovu 900.000 istorija vozila urađenih tokom 2021. Rezultat će vas možda iznenaditi.

Vraćena kilometraža je najčešća u centralnoj i istočnoj Evropi

Na osnovu podataka, ove prevare se najčešće dešavaju u Letoniji. Više od 24% vozila iz ove zemlje provjerenih putem carVerticala pokazuju promjene u kilometraži.

Ovako veliki procenat pokazuje da svaki četvrti kupac polovnjaka u Letoniji vozi auto sa lažiranom kilometražom.

Drugo mjesto na listi na osnovu prevara u vezi sa pređenim brojem kilometara zauzima Rumunija. Svaki peti automobil, skoro 20% vozila proverenih na sajtu carVerticala ima ovaj problem.

Stvari nisu bolje ni u drugim baltičkim zemljama, s obzirom da je Estonija na trećem, a Litvanija na četvrtom mjestu. Rusija i Ukrajina su takođe u vrhu liste zemalja sa najčešćim prevarama sa kilometražom.

Sa druge strane, situacija u nekim zemljama centralne i južne Evrope izgleda mnogo bolje, ali i "najpoštenija" tržišta se ipak suočavaju sa ovim problemom.

Pokazalo se da svako deseto provjereno vozilo u Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji ima vraćenu kilometražu. Procenat ovih vozila dostiže 12% u Poljskoj i 14% u Mađarskoj.

Kolateralna šteta za evropsku ekonomiju

U kompaniji carVertical napominju da netransparentnost u Evropi košta vozače milijarde evra svake godine.

Kupovinom jeftinijih vozila ljudi misle da su prošli odlično, ali zapravo će ih popravke izaći skuplje u slučaju kada vozilo ima "mutnu" istoriju korišćenja.

"Glavni izvori polovnih vozila za istočnu Evropu su Njemačka, Francuska, Belgija, Holandija i Italija. Međudržavna kupovina vozila je najrizičnija jer u ovim slučajevima dolazi do najvećeg broja prevara kada pričamo o kilometraži. Vraćanje kilometraže je takozvani ,'nevidljivi zločin'. Prema nekim istraživanjima, to proizvodi ekonomsku štetu od više od 9 milijardi evra na godišnjem nivou, i to samo u Evropi", objašnjava Matas Buzelis iz ove kompanije.

Problem je što vlasti ne mogu efektivno da prate kriminalce koji se bave ovim vidom prevare, a tu je i pitanje kazne u slučaju kada se ovakva prevara ustanovi.

Dok su zemlje zapadne Evrope poznate po tome da izriču velike finansijske kazne ili čak i zatvorske kazne za ovaj zločin, često nema dovoljno resursa za rješavanje ovakvih slučajeva u okviru slabijih tržišta, gdje su vozila na auto-placevima u prosjeku starija, prenosi "B92".