Мало је аутомобила који цијели свој радни вијек проведу у једној земљи.
Обично се послије пар година возила продају и извозе у иностранство гдје добијају нове власнике.
На подручју Балкана је већ годинама присутан исти тренд – највећи број увезених половних аутомобила стиже из Италије и Француске.
Међутим, према студији компаније за податке о аутомобилима карВертикал, возила увезена из других земаља често су предмет преваре са километражом или имају скривене недостатке.
Већина увезених аутомобила у Србији потиче из Западне Европе и сусједних области.
Од свих увезених возила које је карВертикал провјерио у 2024. години, 20,7% је увезено из Италије, 20% из Француске, 11% из Њемачке, 10,4% из Швајцарске и 7,4% из Белгије.
"Италијанске и француске марке као што су Фиат, Ренаулт и Пежо изузетно су популарне у Србији, што објашњава зашто толико возила потиче са тих тржишта. Италија, конкретно, нуди стабилну понуду половних возила, док Француска има добро одржавана возила из лизинга која проналазе пут до купаца у Источној Европи", објашњава Матас Бузелис, стручњак за тржиште аутомобила у компанији карВертикал.
Такође је чест увоз из Њемачке и Швајцарске, јер ове земље нуде широк спектар премијум и возила средње класе, често са детаљном сервисном историјом.
Са друге стране, возила из Белгије и Холандије су тражена због ригорозних прописа о одржавању, што гарантује да су у добром стању.
Упркос популарности увозних возила међу купцима половњака Бузелис упозорава да је ризично доносити исхитрене одлуке без детаљне провјере.
Велики број увезених возила има фалсификовану километражу или скривене недостатке. За поправку великог броја оштећених аутомобила користе се јефтини, неоригинални дијелови, што може узроковати проблеме са поузданошћу у будућности.
Према студији компаније карВертикал, код аутомобила увезених из Словеније у Србију, ризик од манипулације километражом био је већи, а 6,8% прегледаних возила показало је одступања.
У стопу је прате Италија (6,7%), Холандија (6,1%), Њемачка (5,1%) и Швајцарска (3,6%).
Тешко је утврдити гдје је извршена манипулација километражом. Често се дешава да локални продавци фалсификују километражу код аутомобила увезених из иностранства како би се вјештачки подигла цијена.
"Непостојање јединствене базе података о историји возила између различитих земаља погодује непоштеним продавцима. Од суштинског је значаја да пружаоци података и предузећа дијеле аутомобилске податке ради повећања транспарентности на тржишту. Понекад купци нису ни свјесни да је њихов ауто из увоза. Ово омогућава да се прикрију озбиљни проблеми као што су претходне саобраћајне незгоде, права километража или чак подаци о крађи", упозорава Бузелис.
Купцима се савјетује да, поред провјере извјештаја о историји возила и потврде његовог поријекла, одвезу аутомобил код механичара како би се утврдило његово стварно стање.
Истраживањем су обухваћени извјештаји о историји аутомобила које су клијенти компаније царВертицал купили у периоду од 1. јануара 2024. до 31. децембра 2024. године.
Аутомобили из увоза су класификовани према земљи поријекла, израчунати су проценти и направљена је ранг-листа.
Земље најподложније преварама са километражом утврђене су одабиром десет највећих увозних тржишта у свакој земљи и њиховим рангирањем на основу процента возила са враћеном километражом, наводе у компанији карВертикал.