Електрични аутомобили се често представљају као ствар луксуза, јер њихова висока цијена и ограничени домет не нуде довољно компромиса већини возача. Прије само неколико недјеља, српске власти су започеле овогодишњи процес пријаве за владине подстицаје за електрична возила.
Додјељених 170 милиона динара је значајно мање од 444 милиона који су додјељени 2023. године, а хибридна возила су сада искључена из подстицаја.
Стручњак за аутомобиле из компаније carVertical тврди да ове промене неће ефикасно убрзати прелазак на електрична возила и објашњава зашто то неће учинити ствари много другачијим у Србији.
Како објашњава Матас Бузелис, шеф комуникација компаније carVertical, најважнији разлог спорије продаје електричних возила је недостатак комоције за поседовање таквог аутомобила.
"То има смисла само за некога ко има сопствене гараже, паркинг места или прилазе. Ако возач нема пуњач или нема начина да напуни аутомобил током радног времена, нема мотивације за куповину електричног аутомобила. Упркос економским предностима поседовања таквог аутомобила, комоција је много важнија од уштеде трошкова и приступачности", рекао је Бузелис.
"Људи не желе да се ослањају на јавне пуњаче јер они повећавају цијену и апсолутно уништавају комоцију, предуго пуњење, а камоли једноставност коришћења ових уређаја у поређењу са пуњењем горива", додао је.
Чак и у тако моћној економији као што је Велика Британија, људи још увијек нису убијеђени да пређу на електрична возила, јер око 40 процената британске популације нема овакву врсту услова за комотно пуњење својих аутомобила.
Ово је за људе много важније од уштеде на одржавању аутомобила јер су електрична возила много боља од ICE аутомобила када је у питању њихово сервисирање.
Да ли су електрични аутомобили најодрживија опција?
Државни подстицаји за електричне аутомобиле су горућа тема. Генерално, електрични аутомобили су скупљи у поређењу са конвенционалним хибридима или обичним аутомобилима на ИЦЕ погон.
Али упркос чињеници да су приступачни само људима са већим примањима, за електричне аутомобиле се добијају подстицаји, док за мање моћне и релативно економичне аутомобили се не добијају.
По мишљењу Бузелиса, ова идеја може изазвати знак за узбуну када је у питању тражење равнотеже из друштвене перспективе.
"Има смисла да возила која емитују мање загађења буду приступачнија, али уопштено говорећи, најодрживији аутомобил је онај који је већ произведен и који ће трајати што је дуже могуће. Када би сви поуздано возили своје аутомобиле 50 година, била би мања потражња за новим аутомобилима, а производња је одговорна за велики део загађења", објашњава аутомобилски стручњак.
Чак ни Нијемци не журе да се пребаце на електрична возила
Њемачка је највећи произвођач и извозник половних аутомобила у Европи, али чак ни возачи у овој моћној земљи још нису превише заинтересовани за електричне аутомобиле.
Њемачка влада је потрошила чак 10 милијарди евра за повећање продаје електрифицираних аутомобила, али су успјели да имају само 2,1 милион таквих возила, а дугорочни циљ им је да имају 15 милиона електричних возила до 2030.
Према ријечима Бузелиса, њемачка влада је одлучила да стегне каиш и подржи само продају електричних аутомобила. Купци плуг-ин хибрида, баш као и у Србији, остају без подстицаја, јер би за земљу могло бити прескупо да подржава већи број возача.
Државни подстицаји се сматрају веома скупом опцијом за повећање продаје, али имају мали утицај на возни парк уопште.
"То може бити добро средство за повећање удела нових електричних возила, али ће у цијелом возном парку и даље доминирати аутомобили на бензин и дизел", закључује Бузелис.
