Lažne kilometraže su uvijek aktuelna tema.
Skoro svakodnevno pri kupovini automobila kupci se suočavaju sa problemom. Često ova prevara bude otkrivena tek kada auto bude "u rukama" kupca koji se nađu u bezizlaznoj situaciji i ne znaju na koja vrata da pokucaju.
Jedna slična situacija desila se nedavno. Žena koja je kupila polovni automobil doživjela je baš ovu situaciju i podijelila je na Fejsbuku i u grupi za zaštitu potrošača "Еfektiva".
"Poštovani, vezano za konstantno aktuelne priče o lažnim kilometražama i ja sam nasjela na jednu, ali možda ima izlaza, zato vam se i obraćam. Auto ima kilometražu na meraču 176.000 kilometara, tako sam ga kupila i registrovala. Sat vremena kasnije otvaram ladicu auta i nalazim urednu servisnu knjižicu sa više datuma servisa i zadnji je iz maja rađen na 274.000 kilometara.
"Da nisam saznala bilo bi mi lakše. Naravno zvala sam ih, oni naravno nisu ništa znali ni garantovali... Registrovana je firma preko koje sam kupila, da li imam neke zakonske osnove da ih gonim", napisala je ona.
Kako da prepoznate vraćenu kilometražu?
Ipak, pošto je namještanje kilometraže rasprostranjeno, najprije je vrlo teško uhvatiti nekog u prevari a onda i utvrditi da je auto zaista prešao onoliko koliko piše na satu. Ipak, Milan Caran ispred centra za motorna vozila savjetuje da ljudi obrate pažnju na jednu stvar.
"Ono što ljudi mogu da pogledaju jeste stanje vozila. Da vide da li je u skladu sa pređenom kilometražom. Mogu pogledati u enterijeru delove koji se habaju prilikom svakodnevne vožnje. Na primer, možete da pogledate obruč upravljača. Ukoliko je vozilo prešlo preko 50 hiljada kilometara nije uobičajeno da on bude pohaban. Takođe, ako je vozilo prešlo 120 hiljada kilometara nije uobičajeno da obruč upravljača bude kao nov. Ako vidimo nov obruč, a piše da je vozilo prešlo preko 120 hiljada, tu onda nešto nije u redu i treba dalje istražiti. Isto važi i za druge delove koji su u svakodnevnoj upotrebi, a to su ručica menjača, pedale, deo ispod patosnica, sedišta, kao i prekidači koji se koriste svaki dan.”
Šef službe za procjenu vrijednosti i štete na vozilu "Dekra" Darko Stevanović iznio je svoj stav:
"U zavisnosti od starosti vozila i stanja, provera se vrši na više načina. Provera se vrši na samom vozilu, jer nije isto pregledati vozilo koje je prešlo 40.000 kilometara i vozilo koje je prešlo 240.000 kilometara. Postoje razni pokazatelji pređene kilometraže - stanje kočionih diskova, kočione pločice, stanje izduvnog sistema, spoljna korozija, unutrašnja korozija i još dosta tačaka na koje treba da se obrati pažnja. Prosečna pređena kilometraža na godišnjem nivou u ЕU je nekih 40.000 kilometara. U slučaju da kupac kupuje vozilo koje je staro 10 godina, a na kilometar satu stoji 170.000 kilometara, to je jasan alarm da treba obratiti pažnju i posvetiti malo više vremena proceni same pređene kilometraže vozila", objasnio je on, prenosi Blic.