Razmatranjem koncepta "pametnog grada" kojim se investicijama u ljudski kapital, tradicionalnu i modernu infrastrukturu, podstiču ekonomski rast i donose inovacije na dobrobit svih, večeras je u Banjaluci završena dvodnevna "Forvard" konferencija.
Domaći i stručnjaci iz evropskih gradova govorili su o "pametnom gradu" kao digitalnom okviru za upravljanje fizičkom, društvenom, institucionalnom, tehnološkom infrastrukturom koja koristi razne vrste senzora za prikupljanje podataka za aktivnosti gradskih službi koji bi trebali osigurati tačnu i pravovremenu informaciju za upravljanje imovinom i resursima jednog grada.
Direktor banjalučkog Inovacionog centra Drago Gverić rekao je da se u Banjaluci sprovodi 12 projekata koji su postavljeni tako da pruže određeni benefit i ubrzanje procesa funkcionisanja, komunikacija i razmjene informacija između građana, poslovne zajednice i lokalne uprave.
"Sve je počelo izradom i usvajanjem Strategije grada Banjaluke do 2027. godine, koja je metodološki postavljana tako da ima četiri komponente, među kojima je jedna `smart siti` /pametni grad/. Po završenoj izradi strategije, izradili smo kratkoročni akcioni plan kako bi se mogla implementirati određena rješenja", naveo je Gverić.
On je rekao da se taj akcioni plan zajedno sa partnerima počeo "pretakati u djelo".
Gverić je naveo da je planirano i da se uradi više stvari, među kojima je dizajniranje, uspostavljanje portala, odnosno platforme na kojoj će biti podaci koji se dobijaju iz postojećih projekata.
Goran Starčević iz banjalučke kompanije "Prointer" naveo je da ova kompanija učestvuje sa svojim projektom pod nazivom "Adaptivno upravljanje saobraćaja", kojim podrazumijeva prikupljanje informcija o odvijanju saobraćaja na raskrsnici i postavljanju kamera i kontrolora.
On je naveo da je planirano da se taj projekat sprovodi u banjalučkom naselju Lazarevo i da će do kraja godine biti pušten u rad.
Prvog dana konferencije fokus je bio na regionalnoj perspektivi digitalne ekonomije, prvenstveno zbog njenog uticaja na razvoj privrede, čime postaje izazov, ali i prilika za jačanje konkurentnosti privrednih subjekata.
Organizatori ove konferencije, u kojoj je učestvovalo više od 30 stručnjaka iz Njemačke, Austrije, Izraela, Slovenije, Srbije, Hrvatske i BiH, bili su Ministarstvo za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske i Inovacioni centra Banjaluka.
