Kada Zemlji prijeti novo ledeno doba?

Проучавајући три параметра ове ротације - нагиб Земљине осЕ, њено колебање и саму путању орбите, која је благо елиптична - успоставили су подударност. "Успјели смо предвидјети сваку деглацијацију у посљедњих 900.000 година", рекао је за "АФП" главни аутор СтеФен Баркер, професор на Универзитету у Кардифу.  На Земљи су се дуго измјењивали глацијални периоди и топлија међуглацијална доба. Посљедње ледено доба завршило је прије отприлике 11.700 година.

Идеја о вези између температура и Земљине орбите није нова. Научници су већ мислили да се клима на Земљи мијења на темељу њене орбите, која циклично мијења количину сунчеве свјетлости. Али ово је "први пут да смо успјели спојити ова три параметра заједно и предвидјети када ће доћи до деглацијације", рекао је Баркер. Коауторица Лорене Лисицки, професорица на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари, нагласила је важност студије, наводећи да она "потврђује да су природни циклуси климатских промјена које опажамо на Земљи током десетина хиљада година у великој мјери предвидљиви и нису насумични или хаотични".

Баркер је рекао да бисмо без индустријске револуције, под претпоставком да фосилна горива никада нису изгорјела, "очекивали да ће се глацијација догодити унутар сљедећих 11.000 година, а завршити за 66.000 година". Међутим, упозорио је да се резултати не тумаче тако да сугеришу да су климатске промјене узроковане људским дјеловањем корисне. Нивои угљичног диоксида готово су се удвостручиле од индустријске револуције, а ако се емисије не контролишу, "онда би се за отприлике 8000 година Антарктика отопила, што би довело до пораста нивоа мора за око 70 метара", рекао је Баркер. "Умјесто да постоје ледене санте, бићете под водом", упозорио је.

Истраживачки тим има за циљ проширити своја открића истражујући дугорочни учинак климатских промјена изазваних људима и како оне могу преобликовати природне климатске циклусе планете.