Italijanske poreske vlasti pokrenule su postupak protiv društvenih mreža zbog navodne utaje poreza, pri čemu je Meta suočena sa najvećom kaznom od skoro milijardu dolara. Iks i Linkedin takođe se nalaze pod istragom.
Italijanska vlada tvrdi da registracija korisnika na društvenim mrežama koje zarađuju putem oglasa predstavlja oporezive transakcije, jer korisnici zapravo razmenjuju svoje lične podatke za pristup platformama. Ovo je osnova za zahtijevanje plaćanja poreza na dodatu vrijednost (PDV).
Prema informacijama koje prenosi Rojters, Italija potražuje čak 887,6 miliona evra (961 milion dolara) od kompanije Meta, 12,5 miliona evra od Iksa, i oko 140 miliona evra od Linkedina.
Poreska istraga obuhvata period od 2015-2016. do 2021-2022. godine, zavisno od slučaja, ali trenutna poreska rješenja pokrivaju samo godine za koje uskoro ističe mogućnost naplate, odnosno 2015. i 2016. godinu.
Tehnološki giganti pod sve većim poreskim pritiskom u Еvropi
Ova odluka italijanskih vlasti predstavlja još jedan udarac za Meta kompaniju, koja je u poslednje vrijeme suočena sa brojnim kaznama na evropskom tlu. U proteklih nekoliko godina, Meta je već kažnjena sa preko milijardu dolara godišnje od strane ЕU regulatora zbog različitih prekršaja.
Meta je već plaćala kazne zbog navodnih povreda privatnosti podataka, povezivanja Fejsbuk Marketplejsa sa Fejsbukom, ilegalnog primoravanja korisnika da prihvate personalizovane oglase i drugih prekršaja.
Kompanija je takođe pod istragom u Australiji zbog korišćenja sadržaja lokalnih medija, iako sama Meta tvrdi da taj sadržaj ne želi da koristi.
Opravdanost mnogih ovih slučajeva je upitna, pa Meta već duže vrijeme poziva američku vladu da pomogne u suprotstavljanju stranim regulativama i kaznama ove vrste. Sa povratkom Donalda Trampa na vlast, Bijela kuća je pokazala spremnost da zauzme čvršći stav u odbrani američkih kompanija u inostranstvu.
Za razliku od prethodnih slučajeva koji su se uglavnom fokusirali na zaštitu podataka ili monopolske prakse, ovo je prvi put da se društvene mreže suočavaju sa ovakvom interpretacijom poreskih propisa, gdje se razmjena ličnih podataka za korišćenje platforme tretira kao oporeziva transakcija, prenosi Telegraf.
