Misteriozna supstanca u Baltiku: Naučnici bili u šoku kad su saznali o čemu je riječ

Сателитски снимци су још 2000. почели да показују присуство раније непознатих, скоро невидљивих органских мрља у Гдањском заливу. Ипак, право је изненађење било када су се вртлози 2018. простирали на више од 210 километара од обале.

Снимци су анализирани у лажним бојама, како би се истакле таласне дужине мистериозне супстанце, па копно изгледа црвено.

Научници у почетку нису били сигурни од чега су ове мрље. Формирале су сличне обрасце као цветање фотосинтетичких алги које вјетар и океанске струје ковитлају преко површине океана. Међутим, таква цвјетања су обично јасно видљива голим оком на већини сателитских фотографија.

Yup, it’s allergy season. ??

Pine pollen floating on the currents and waves is responsible for these patterns in the Baltic Sea, taken by the @esa Sentinel-2A satellite in May 2018. https://t.co/YKGEPm6vvH pic.twitter.com/XXAgH9H5hE

— NASA Earth (@NASAEarth) May 1, 2023

Неки истраживачи су касније предложили да би материјал могао да буде „морска слуз“ — љигава супстанца коју производе неки планктони, а која се може лијепити за чамце и дуж обале. Међутим, локално становништво никада није пријавило било какве појаве морске слузи у том подручју.

Али током студије из 2023. године о овим мрљама, истраживачи су коначно схватили од чега су сачињене – од полена дрвећа.

Даља анализа свјетлости која се одбијала од мрља потврдила је ову хипотезу.

Борови су најчешће дрвеће у Пољској, чине чак 60 одсто шума у тој земљи. Претходна истраживања су већ показала да полен ових стабала може завршити у Балтичком мору. Али до студије из 2023. године није било назнака да се то дешава у тако великој мјери.

Због високог садржаја органског угљеника у полену, истраживачи вјерују да су потребне додатне студије како би се у потпуности процијенила улога коју он игра у морским екосистемима широм свијета.

(Телеграф Наука/LiveScience)