Kompanija Ilona Maska "Neuralink" pokazala je svog prvog pacijenta koji ima čip u mozgu kako pomjera kursor na računaru pomoću implantiranog uređaja.
U devetominutnom prenosu uživo na Iksu, Noland Arbo (29) mislima pomjera kursor da igra šah onlajn.
Arbo je paralizovan ispod ramena nakon ronilačke nesreće i dobio je implantat u januaru.
Cilj kompanije je da poveže ljudske mozgove sa računarima kako bi se pomoglo u rješavanju složenih neuroloških stanja.
– Operacija je bila super laka – rekao je Arbo tokom prezentacije.
On je takođe rekao da je koristio moždani implant za igranje video igrice “Civilization VI”.
Neuralink mu je dao sposobnost da to ponovo uradi i igrao je osam sati zaredom.
Međutim, Arbo je rekao da nova tehnologija nije savršena i da su „naišli na neke probleme“. Neuralinkov uređaj, koji je veličine malog novčića, umetnut je u lobanju, sa mikroskopskim žicama koje mogu očitati aktivnost neurona i poslati bežični signal na prijemnu jedinicu.
Kompanija je takođe sprovela ispitivanja na svinjama i tvrdila da majmuni mogu da igraju osnovnu verziju video igre “Pong”.
Neuralink je dobio dozvolu da testira čip na ljudima od strane američke Uprave za hranu i lijekove (FDA) u maju 2023, piše BBC.
Neuralink je jedna od sve većeg broja kompanija i univerzitetskih odjeljenja koji pokušavaju da poboljšaju i na kraju komercijalizuju ovu tehnologiju.
Tehnologija pomogla da paralizovan čovjek prohoda
Na primjer, “Ecoel Polutechnique Federale” u Lozani u Švajcarskoj uspješno je omogućila Gert-Jan Oskamu, koji je paralizovan, da hoda samo razmišljajući o pokretima koji su uključeni.
To je postignuto postavljanjem elektronskih implantata na mozak i kičmu koji bežično prenose misli njegovim nogama i stopalima.
Detalji ovog otkrića objavljeni su u časopisu “Nature” prošle godine.
Ljudski mozak ima oko 86 milijardi neurona, nervnih ćelija povezanih sinapsama. Svaki put kada želimo da se krećemo, osjetimo ili razmišljamo, mali električni impuls se generiše i šalje nevjerovatno brzo od jednog neurona do drugog.
Naučnici su razvili uređaje koji mogu da otkriju neke od tih signala – bilo pomoću neinvazivne kapice postavljene na glavu ili žica ugrađenih u sam mozak.
