Napravljeni GMO komarci koji ne ujedaju ljude

Ово откриће представља значајан корак у борби против болести које сваке године угрожавају милионе живота широм свијета.

Ако се покаже као успјешан у већим тестирањима, овај пројекат би могао да буде примијењен у најугроженијим дјеловима свијета. Планира се пуштање ГМО комараца у контролисаним зонама, уз праћење њиховог утицаја на популацију и преношење болести.

Како су створени "мирољубиви" комарци

Тим научника користио је технологију ЦРИСПР-Цас9, што је један од најпрецизнијих алата за уређивање гена. Њихов главни циљ био је да промијене генетски код комараца врсте Аедес аегyпти, која је позната као "тиграсти комарац". Овај комарац је препознатљив по карактеристичним бијелим пругама и сматра се главним преносиоцем тропских болести.

Промјена је постигнута деактивацијом гена одговорног за развој специјалних рецептора у женским јединкама комараца. Женке ове врсте, које су једине одговорне за угризе јер користе крв као извор протеина за полагање јаја, изгубиле су способност да препознају људски мирис и пробију кожу. Без функционалних рецептора, ове генетски модификоване женке престале су да гризу људе и почеле су да се ослањају на алтернативне изворе хране, попут нектара биљака.

Научници су прво анализирали геноме комараца како би идентификовали гене одговорне за детекцију мириса и способност сисања крви. Прецизним уређивањем гена, примијенили су, затим, ЦРИСПР-Цас9 технологију и деактивирали кључне секвенце одговорне за ове функције.

У контролисаним условима лабораторије, ови ГМО комарци су посматрани како би се осигурало да не нападају људе, чак ни када су изложени њиховом мирису и присуству.

Генетски модификоване јединке су се размножавале, преносећи ову карактеристику на своје потомство, чиме је обезбијеђена одрживост популације „мирољубивих” комараца.

Ови генетски модификовани комарци не само да не могу да уједу људе већ аутоматски прекидају ланац преноса болести. Денга грозница, маларија и зика вирус шире се кроз преко угриза заражених комараца, а искључивањем ове могућности болест губи свој основни канал преноса.

Према прелиминарним истраживањима, пуштање ових ГМО комараца у контролисаним окружењима смањило је пренос болести за чак 90 одсто. Научници предвиђају да би шира примена ове технологије могла да спаси милионе живота, посебно у тропским и суптропским регионима, где су ове болести ендемске.

Иако је ово откриће револуционарно, а научници истичу да су модификације пажљиво осмишљене како би биле специфичне за циљане врсте, па не постоји ризик од утицаја на друге инсекте, критичари упозоравају на могуће еколошке посљедице масовног пуштања ГМО комараца у природу. Комарци играју важну улогу у екосистему, као храна за многе врсте птица и риба. Промјена њихове популације могла би могла да утиче на ланац исхране.

Поставља се и питање етике: колико далеко можемо ићи у генетском мијењају живих организама?