„Smatramo da je biorazgradivost materijala i njegov uticaj na okolinu, kao i efikasnost baterija, veoma važno za konačni proizvod koji ima potencijal da bude komercijalizovan“, kaže Liangbing, direktor Centra za inovativne materijale Univerziteta u Merilendu i predvodnik studije.

Stručnjaci iz Merilenda smatraju da bi nova vrsta baterija mogla da se proizvodi od materije koje ima u oklopima rakova i koja može da skladišti energiju.

Takovi, poput krava, škampa i jastova, imaju egzoskelete od hitina, vrste polisaharida koji čini njihove oklope tvrdim i otpornim. Ovaj materijal je širokorasprostranjen u prirodi i može se naći u pečurkama i insektima, ali je najčešće višak u prehrambenoj industriji.

Naučnici odavno već traže moguće namjene za hitin, a sada su je, između ostalog, pronašli u električnom inženjerstvu.

Poslije hemijske obrade, hitin se može sintetizovati u gel i koristiti kao elektrolit za baterije. Kombinujući elektrolite hitina sa cinkom, Huov tim je napravio biorazgradivu bateriju, sa efikasnošći 99,7 odsto efikasnosti čak i nakon 1.000 punjenja – oko 400 časova.

To znači da može brzo da se puni i prazni bez nekog uticaja na njenu učinkovitost.

Nove baterije nisu zapaljive i dvije trećine baterije sačinjene su od hitina koji se zahvaljujući mikrobima u zemlji razgrađuje u roku od pet meseci, ostavljajući iza sebe cink koji može da se reciklira, prenosi RTS.