Naučnici zapanjeni otkrićem u svemiru

Имају тако интензивну гравитацију да ни материја, ни свјетлост не могу да побјегну из њиховог "стиска".

Праг црне рупе је приказан њеним хоризонтом догађаја, тачком без повратка. Све што залута преко ове границе, нестало је заувијек.

Астрономи су помоћу свемирског телескопа "Џејмс Веб" открили најстарију црну рупу икада посматрану, која је настала прије више од 13 милијарди година.

Новооткривена црна рупа изненађујуће је велика, и има око милион пута већу масу од Сунца. Она би могла да преокрене досадашње теорије о свемиру, према којима су најприје настале галаксије, а потом црне рупе у њима, пише "Гардијан".

Слика црне рупе, која је изненадила стручну јавност због брзине раста још увијек није доступна, али је она јасно детектована усљед ореола гаса и прашине који се брзо ковитлају око ње.

"Највише нас је изненадило то што је тако велика. Нисмо тако нешто очекивали", рекао је професор Роберто Мајолино, астрофизичар са Универзитета у Кембриџу, који је водио студију.

Најбиразнија појава у свемиру

Црне рупе су изазовне за проучавање јер су у основи невидљиве, али примјена закона физике нуди неке бизарне увиде.

На приступу црној рупи, на хоризонту догађаја, гравитација је толико жестока да је свјетлост савијена у савршену петљу око црне рупе.

Не зна се шта се налази иза хоризонта догађаја.

Ајнштајнова општа теорија релативности сугерише да би у центру црне рупе густина постала бесконачна, стварајући гравитациону сингуларност, преноси "Нова".

Овај раскид у простор-времену не би имао "гдје" или "када" и био би изван домена конвенционалних закона физике.

Али није јасно да ли такве сингуларности заиста постоје.

Најстарија црна рупа може да ријеши неке загонетке

Астрономи верују да би сазнања о најстаријој црној рупи могла да помогну и у решавању загонетке о томе како су црне рупе у галаксијама постале толико велике да су и више милијарди пута веће од масе Сунца.

Најновије информације потискују доскорашње теорије о простом укрупњавању црних рупа, гдје се претпостављало да су оне непрекидно расле спајањем и гутањем различитих звијезда и других објеката, током периода од скоро 14 милијарди година.