Pol mladunaca sisara odlučuje muški Y hromozom, ali ljudski Y hromozom prolazi kroz postepenu degeneraciju i mogao bi da nestane u narednih nekoliko miliona godina, što bi dovelo do nestanka čovječanstva sem ako ne evoluiramo novi gen. Dobra strana jeste što postoje dvije vrste glodara koje su već izgubile svoj Y hromozom, ali nisu izumrle.
Nova studija objavljena u Proceedings of the National Academy of Science proučila je kako je kod pacova iz Japana razvijen novi gen koji determiniše muški pol.
Kod ljudi, kao i kod drugih sisara, žene imaju dva X hromozoma dok muškarci imaju jedan X i maleni Y hromozom.
X hromozom sadrži oko 900 gena koji prenose informacije koje determinišu mnoge osobine nevezane za pol. Sa druge strane, Y hromozom sadrži oko 55 gena i mnogo ponavljenih nizova DNK koji, čini se, nemaju funkciju.
Ali Y hromozom ima jednu veliku razliku, a to je da sadrži važni gen koji pokreće razvoj muškarca tokom razvijanja embriona.
Oko 12 nedjelja nakon začeća, pokretački gen aktivira druge gene koji regulišu razvoj testisa, koji proizvode muške hormone i osiguravaju da se beba razvije u dječaka.
Pokretački polni gen identifikovan je 1990. godine kao SRY, a funkcioniše tako što pokreće genske puteve koji počinju sa genom SOX9 - ključnim u determinisanju muškog pola kod svih kičmenjaka.
Nestajući Y hromozom
Većina sisara ima X i Y hromozome slične ljudskim, prvi sa mnogo gena, a drugi sa SRY i još nekim. Problem nastaje zbog nejednake doze X hromozoma kod muškog i ženskog pola.
Ono što su naučnici utvrdili jeste da su davno tokom evolucije kod određenih vrsta, poput platipusa koji je i danas opstao, X i Y hromozomi bili jednaki.
To znači da je Y hromozom tokom 166 miliona godina, koliko ljudi se ljudi odvojene razvijaju od platipusa, izgubio veći dio gena koje je nosio, od 900 je spao na 55 aktivnih gena.
Tom stopom gubio je oko 5 gena svakih milion godina, što znači da bi za najviše 11 miliona godina mogao potpuno da nestane.
Glodari bez Y hromozoma
Dobre vijesti su da su identifikovane dve vrste glodara koje su takođe izgubile Y hromozom i opstale.
Vrsta glodara u istočnoj Evropi mole vole i grupa pacova u Japanu takođe se mogu „pohvaliti“ potpunim odsustvom Y hromozoma, a sa njim i pokretačkog gena SRY.
Uprkos tome što još nije utvrđeno kako evropskih glodara određuje pol bez gena SRY, tim sa Univerziteta Hokaido, predvođen biologom Asatom Kuroivom, imao je više sreće sa pacovima u Japanu.
Njen tim otkrio je da se većina gena sa Y hromozoma pacova relocirala na druge hromozome. Međutim, nisu pronašli nikakav trag gena SRY, niti zamjenu za njega.
Ono što su našli su jesu određene sekvence u genomima mužjaka koje nisu bile kod ženki.
Otkrili su da postoji sitna razlika blizu ključnog polnog gena SOX9 na trećem hromozomu. Mala duplikacija (samo 17.000 parova od više od tri milijarde) bila je prisutna samo kod mužjaka.
To ukazuje da ovaj mali deo duplicirane DNK sadrži „prekidač“ koji uobičajeno pokreće SOX9. Kada su ovu duplikaciju ubacili u gene miševa, utvrdili su da ona zaista povećava aktivnost SOX9 i omogućava da on funkcioniše bez pokretačkog gena SRY.
