Ovogodišnja dodjela nagrada Američke filmske akademije očekivano je prošla u znaku "Openhajmera".
Blokbaster Kristofera Nolana o “ocu nuklearne bombe” osvojio je Oskara u čak sedam kategorija, uključujući najbolji film.
Među čak 13 nominacija za Oskara, “Openhajmer” je bio kandidovan i za najbolju fotografiju i nije bilo čudno kad je zlatna statueta u ovoj kategoriji otišla u ruke Hojtu van Hojtemi za ovaj naslov.
Posebno kada uzmemo u obzir dva zaista posebna problema koji su se pojavili Van Hojtemi kada je pročitao scenario Kristofera Nolana i saslušao njegove želje.
Van Hojtema je znao da će Nolanov film biti sniman "IMAX" kamerom, u suprastandardnom formatu od 65 milimetara
Znao je i da Nolan želi da ima dva narativa u filmu – jedan iz pozicije Roberta Openhajmera, koji će biti sniman u boji, a drugi koji prati Luisa Štrausa, predstavljen u crno-bijeloj boji.
Tu je nastala prva prepreka – ne postoji crno-bijela filmska traka od 65 milimetara od kog Kristofer Nolan, perfekcionista i vizionar kakav jeste, nije htio da odstupi.
Kodak je zato specijalno za ovaj naslov napravio crno-bijelu flimsku traku od 65 milimentara i isporučio ga Nolanu, ali tu nije bio kraj problemima – "IMAX" kamere nisu predviđene za snimanje na traci bez boje.
Tako da je filmska ekipa morala da prilagodi i same kamere Nolanovoj viziji, te su ih rasklapali i mijenjali dva dijela koji neće propustiti dodatnu svjetlost koja bi nužno dodala boju u crno-bijeli snimak.
“Openhajmer” nije senzacionalan samo zbog Nolana ili Kilijana Marfija – ekipa je doslovno napravila novi korak u filmskoj industriji.
Ne zna se koji reditelj će biti ambiciozan da snima crno-bijeli blokbaster na filmskoj traci od 65 milimetara – ali bitno je da sada ima i tu mogućnost.
