“Više od dve decenije postoji Nacrt zakona o upotrebi jezika i pisma. To još ne ulazi u proceduru ovde, a nisam siguran da su više odmakli u tome i u Republici Srpskoj. Nisam zadovoljan brigom države poslednjih decenija”, rekao je Remetić, koji je akademik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.

On je naveo da su srpski jezik i pismo ranije bili u “pitonskom zagrljaju” i da je bilo okolnosti na koje se nije moglo uticati, ali da je sada odgovornost na srpskim lingvistima i institucijama.

“Našli smo se u zagrljaju sa ljudima druge kulture, sa Hrvatima, sa ljudima druge prošlosti i interesa. Sada kada smo ostali sami, mogli bismo više da uradimo da zaštitimo svoj jezik i nacionalno pismo. Srpsko pismo je ćirilica, ona je naše izvorno pismo”, naglasio je Remetić.

Remetić je ukazao da se mora shvatiti da je jezik jedan od stubova, kamena temeljaca nacionalnog identiteta i kontinuiteta svakog naroda, pa i srpskog, a da je ono što se desilo sa srpskim jezikom “raritet u planetarnm razmerama”.

“Preimenovanjem jezika, koji je za potrebe srpskog naroda i srpske kulture polovinom 19. veka kodifikvao samouki Tršićanin (Vuk Karadžić), došlo se do nekih takozvanih jezika. Danas između Bugarske i Slovenije i za strance postoji jedan lingvistički - srpski i više političkih jezika. Zna se kako je do toga došlo”, rekao je Remetić.

Remetić je ponovio da jezik kao jedan od stubova nacionalnog identiteta traži odgovarajuću pažnju koju, za sada, nema i naglasio da će kao dijaktolog nastaviti da predano istražuje narodne govore i onih područja na kojima više, nažalost, ne žive Srbi.

“Dijalekti su neiscrpna riznica podataka koji osvetljavaju prošlost, kulturu, dakle, socijalne odnose. Na osnovu dobrog rečnika dijalektičkog, može da se rekonstruiše materijalna u duhovna kultura”, istakao je Remetić.

U osvrtu na nagradu koji mu je dodijelila Matica Srpska, Remetić je rekao da dobiti nagradu od najstarije kuturne i naučne institucije kod Srba nije mala stvar.

“Matica Srpska je na nacionalnom nivou nekako prva da kaže i najpoznatija po tome, po svom odnosu i opredelenju da brine i o srpskom jeziku i o srpskom identitetu, dakle srpskom biću i pitanjima srpskim vitalnim od Pešte do Čarne Gore, kako je rečeno kada je osnovana 1826. godine”, rekao je Remetić.

Povelja Matice srpske za njegovanje srpske jezičke kulture za 2020. godinu dodijeljena je juče akademiku Slobodanu Remetiću, Radovanu Belom Markoviću i Kolarčevoj zadužbini, a posthumno akademiku Miloradu Radovanoviću.

Remetiću je Povelja pripala za njegovanje srpske jezičke kulture i ukupni doprinos srpskoj lingvističkoj nauci.