Terapeuti smatraju da čovjek može da voli tri puta u životu

Прва љубав

Обично се први пут заљубимо у прилично младој доби. Та љубав у животу сваке особе је веома идеалистичка, слична је дјечјим бајкама и стварност у нашој машти је уско испреплетана са фантазијама и недостатком животног искуства.

Будући да смо још прилично млади, вјерујемо да је ово љубав нашег живота, да ће бити са нама заувијек и ништа то не може промијенити.

У нашој првој љубави важно нам је како нас други доживљавају, а не шта ми сами осјећамо. То је љубав која нам се чини исправном и правом, без обзира на све...

Друга љубав

Обично се друга љубав покаже као најтежа. Често из тих односа учимо болне, али веома вриједне животне лекције. То је љубав која изазива емоционални бол. Ми, обучени горким искуством прве љубави, наивно вјерујемо да овога пута можемо другачије и да се снађемо...

Међутим, често се све испостави још горе него први пут. Друга љубав у нашем животу је права драма.

Трећа љубав

Трећа и посљедња љубав у нашем животу јесте она коју не очекујемо уопште. Увијек је спонтана, збуњујућа, у почетку несхватљива, јер је то обично особа за коју никада не бисмо помислили да нам одговара. У тој фази сви наши идеали су изостали, а пред нама је само свијетла будућност, јер се све само по себи спаја. Тешко нам је да повјерујемо да су везе тако лаке, тако једноставне, тако... савршене! 

Та веза је веома несхватљива и изузетно моћна. Када доживимо своју трећу љубав, не можемо ништа да разумијемо, јер нам се чини да све „некако није у реду“, или боље речено, није као прије: нема великих очекивања, нема нејасних идеала, нема притиска партнера... То је љубав која нам помаже да разумијемо зашто друге нису успјеле.

(Сенса)