Sposobnost opraštanja temeljni je dio odnosa, romantičnog ili nekog drugog. Ali prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Clinical Psychology and Special Education, na našu sposobnost opraštanja može značajno uticati nivo stresa - iako možda ne na način na koji mislite.
Proučavanje veze između stresa i opraštanja
Za ovu studiju, tim istraživača želio je potražiti bilo kakvu povezanost između stresa, opraštanja i autentičnosti. Autentičnost se odnosi na to koliko ste sposobni biti ono što jeste - što je povezano s mentalnim blagostanjem - kao i snažna sposobnost opraštanja.
Ali šta se događa kada je stres u igri?
Kako bi dobili odgovor na ovo pitanje, tim je promatrao nekoliko različitih grupa (sastavljenih od 140 mladih muškaraca i žena u dobi od 16 do 40 godina) koji su doživljavali različite razine i vrste stresa.
Jedna grupa je proživljavala nizak stres, druga je bila pod svakodnevnim stresom, a treća pod hroničnim stresom. U ovoj studiji sudionici s hroničnim stresom bili su pojedinci koji su pretrpjeli ozljede kičme. Ali uopšte, hronični stres može se definisati kao stalni, trajni stres koji se doživljava tokom dugog vremenskog perioda, često povezan s traumom.
S druge strane, svakodnevni stres je vrsta stresa kojeg doživljavamo uslijed rutinskih obaveza i događaja.
Koristeći upitnike, sudionici su zabilježili stvari poput toga koliko opraštaju i koliko se osjećaju autentično.
Šta su našli?
Dakle, što se događa s oprostom kada proživljavamo različite vrste stresa?
Kao što možete zamisliti, stres svakako može uticati na to koliko opraštamo, ali vrsta stresa čini veliku razliku.
Zanimljivo je da je studija otkrila da ljudi pod hroničnim stresom zapravo pokazuju najviše nivoe autentičnosti - i najveću sposobnost opraštanja.
Nadalje, oni pod niskim stresom pokazali su prosječnu autentičnost i sposobnost opraštanja, dok je grupa koja se suočava sa svakodnevnim stresom imala najniže sposobnosti.
Autori studije objašnjavaju da za one koji su pod hroničnim stresom suočavanje s poteškoćama često može rezultovati otpornošću - ponekad poznatom kao "posttraumatski rast" - koji omogućuje pojedincima da žive autentičnije i više opraštaju drugima ili nepoželjnim situacijama.
S druge strane, oni koji se svakodnevno nose sa stresom možda nisu ni svjesni koliko su zapravo pod pritiskom, što dovodi do ponašanja koje je pretjerano zahtjevno prema drugima i sebi.
Što se tiče odnosa, ova otkrića sugerišu da je važno da ste svjesni kada ste pod stresom - i toga kako bi to moglo uticati na vaše ponašanje. Stres vas automatski ne čini "težom" osobom, ključ je u prepoznavanju i upravljanju njime.
Mnogi se nose sa stresom svakodnevnih obaveza i nesreća, a to bi moglo utjecati na to koliko ste autentični i koliko dobro možete oprostiti onima koje volite.
Biti ono što jesi i biti u stanju oprostiti - samo će poboljšati odnose pa ako vam je trebao još jedan razlog da date prednost svojoj rutini oslobađanja od stresa, neka to bude to, donosi MBG.
