Živi sa dvojicom bivših muževa i dvije kćerke: ''Naše domaćinstvo funkcioniše besprijekorno''

"Да, сви живимо заједно. Ја, мој први бивши муж, мој други бивши муж и наше двије кћерке – по једна из сваког брака, у кући са четири спаваће собе, шљунковитим двориштем и прилазом, смјештеној на селу у Шкотској", испричала је Де Гарис за Пеопле.

Додала је да свакодневица није без изазова.

"Наравно, долази до гужве у купатилу и стално се води мистерија о томе ко је потрошио посљедњу кафу. А с троје главноосумњичених у кући, сваког јутра водимо препирке око тога ко мора да обује папуче, стави капут и шал и оде до сеоске поште по нову", каже Де Гарис, која се први пут удала кад је имала 21 годину, убрзо након што је са првим мужем добила кћерку. Неколико година касније су се развели. Услиједио је други брак и рођење друге кћерке.

"Старији, одлучни да овај пут успијемо, купили смо кућу, заједно одгајали дјецу и разишли се непосредно прије пандемије", прича она.

Због финансијских разлога, одлучили су да наставе заједнички живот.

"Он је преузео приземље, ја спрат, а дјеца су задржала своје собе. Било је тензија, наравно – исте расправе о чишћењу, трошењу, васпитању, и она непријатна блискост без романтике", искрено признаје. И поред свега, Де Гарис је остала "неименована домаћица" – кувала је, чистила и радила пуно радно вријеме. Тада је схватила да би јој било лакше ако би се и први бивши муж, који је био у тешкој финансијској ситуацији, уселио код њих.

"Мој приједлог бившем број 2 садржао је све праве ствари: више времена, више помоћи, мање стреса, мање хаоса, мање зановијетања. Његова фантазија", нашалила се. "Скоро па и моја. Када сам га питала, пристао је да покушамо. Разговарали смо са дјецом, која су била одушевљена и то је било то."

Брзо су нашли нови ритам и равнотежу. Атмосфера у кући постала је лакша, иако није било без трзавица – посебно када је у питању кување. Кристи је одлучила да више неће кувати док њени бивши мужеви не науче бар основе.

"Довољно је рећи да то није прошло добро. Била сам неразумна, импулсивна. Себична", рекла је и додала да су ипак, с временом обојица почели да се укључују у припрему оброка.

Подјела послова није се зауставила на томе.

"Један увијек усисава степенице викендом. Други редовно чисти доње купатило. Ја убацим веш, заборавим на њега – мокар и неисцијеђен, а касније га нађем осушеног и сложеног у корпи. Машина за судове се испразни прије него што и примјетим да је укључена. А можда и најважније: моје кћерке одрастају гледајући праведну подјелу кућних обавеза.

Нисмо ситком. Нисмо свеци. Ми смо троје одраслих људи којима је стало до исте двије дјевојчице и одлучили смо да је боље да се слажемо него да све запалимо или изгоримо сами", закључила је Де Гарис.