Ријеч је о биљци из породице Cannabaceae, чији изданци – њежни попут дивљих шпарога – данас представљају једну од најскупљих гастрономских делиција у Европи.

Његови млади изданци, благо горког укуса и богатог нутритивног профила, конзумирају се у прољетним мјесецима и цијене због своје њежности и сезонског карактера, преноси Клик.

У неким европским државама, килограм свјеже убраних изданака хмеља достиже и вртоглавих 1.000 евра. Док се на западу Европе ови изданци сматрају правим кулинарским луксузом, у Хрватској и шире на Балкану готово да су заборављени.

Незаборавно љето за пет хороскопских знакова

Незаборавно љето за пет хороскопских знакова

Историја хмеља: Од египатских напитака до баварског пива

Иако се данас хмељ нераскидиво везује уз производњу пива, његова употреба у исхрани и медицини сеже далеко у прошлост. У доба древних Египћана користиле су се намочене житарице за припрему напитака са љековитим својствима, иако хмељ тада још није био дио рецептуре.

Тек у 11. вијеку, баварски монаси почели су да користе хмељ за ароматизовање и конзервирање пива. Управо су они популаризовали његову употребу у пиварству, дајући пиву карактеристичну горчину коју данас познајемо. Но, осим у индустрији пива, хмељ је од самих почетака имао значајну улогу и у народној медицини.

Свештеници су га користили као природни седатив – помагао је код смирења нерава, несанице, а спомињао се чак и у контексту смањења либида. Његова свестраност учинила га је драгоцјеним савезником и у кулинарству и у фармацији.

Деликатес за гурмане: Скупа, кварљива и ријетка

Данас се изданци хмеља сматрају гастрономским драгуљем у европским ресторанима. Њихова цијена проистиче из више фактора: расту самоникло, тешко их је узгајати, берба је ручна и сезонска, а рок трајања изузетно кратак. Најбоље их је конзумирати одмах након брања, због чега су доступни готово искључиво локално.

Управо та комбинација ограничене понуде и високе потражње претворила је изданке хмеља у луксузни производ који може достићи цијену од чак 1.000 евра по килограму.

Балкански парадокс: Имамо савршене услове, а не производимо

Иако климатски услови у Хрватској – али и широм бивше Југославије – савршено погодују узгоју хмеља, ова биљка готово да је ишчезла из домаће пољопривредне слике. Некада се успјешно узгајао у мјесту Грегуровец крај Крижеваца, гд‌је је локална задруга производила сорту словеначке Ауроре. Међутим, задруга је престала с радом 2012. године, а с њом је угашен и организовани узгој хмеља у тој земљи.

За озбиљан узгој хмеља потребна су значајна улагања – од инфраструктуре до технолошке опреме. То често обесхрабрује мале произвођаче. Ипак, с обзиром на растућу популарност крафт пиварства и домаћих производа, хмељ у овом региону има потенцијал за повратак – уз услов јаче подршке државе и локалних заједница.

Прилика за домаће предузетнике

У времену када домаћа пољопривреда тражи нове моделе одрживости и тржишне нише, хмељ се намеће као занимљива, и прије свега – вриједна опција. Не само за потребе пиварске индустрије, већ и за високу гастрономију, која све више цијени сезонске и аутентичне производе.

Можда је заиста вријеме да поново погледамо ову биљку – не само као састојак пива, већ као ресурс чији потенцијал Балкан тренутно – непотребно – занемарује.

Ovu biljku niko ne uzgaja, a donosi i po 1.000 evra po kilogramu

Tag:

Došao u rodni kraj pa poginuo

Vučić: Izbore u Republici Srpskoj nameće okupator

Konor Mekgregor nije više UFC borac

Centralne vijesti ATV, 15.08.2025.

Šta govori rukovanje Trampa i Putina?