Na zelene pijace stiglo je rano povrće. Koja je njegova prednost u odnosu na zamrznuto, šta ne smije da se zamrzava, a šta da se jede bez termičke obrade i koliki je rok trajanja voća i povrća u našim zamrzivačima, otkrila je Sandra Milošević, nutricionistkinja.
– Ne treba da se zamrzava voće koje u svom sastavu u najvećem dijelu ima vodu. Tu spadaju lubenica, dinja, pa povrće kao što su krastavac, tikvica, zelena salata. To ne bi trebalo da se zamrzava zato što se stvaraju kristali leda koji narušavaju kvalitet tih namirnica i samim tim mijenjaju teksturu i ukus namirnica – rekla je nutricionistkinja i otkrila šta gubimo zamrzavanjem namirnica:
– U industriji se sprovodi to brzo zamrzavanje, tako da se hranljiva vrijednost svih namirnica čuva. Prije svega se čuvaju dijetna vlakna koja su nam neophodna i najvažnija, takođe i minerali. Ono što se gubi, to su vitamini, poput vitamina C, dok se vitamini A i K manje gube jer su oni pri promjeni temperature stabilniji - otkrila je Sandra Milošević.
Prema njenim riječima, preporuka je da se voće i povrće čuvaju u zamrzivaču šest mjeseci do godinu dana.
– Sada je popularizovano mišljenje da treba da jedemo sirovo povrće, ali treba da istaknemo da određeno povrće ne bi trebalo da jedemo takvo. Tu spadaju krompir, kelj, prokelj, blitva, spanać, karfiol i brokoli. One treba da se termički obrade zato što sadrže određene strumogene supstance koje mogu da remete rad štitne žlijezde. To baš naglašavamo osobama koje imaju poremećaj štitne žlijezde – objasnila je nutricionistkinja, koja je dala i savjet vezan za odmrzavanje mesa i ribe.
– Meso i riba se pravilno odmrzavaju tako što se duži niz sati ostavljaju u frižideru. Uveče izvadite i već u toku dana možete da koristite za pripremu obroka - rekla je ona.
