Ako nedostaje hranjivih tvari u zemljištu, svojim biljkama možete pomoći đubrenjem putem lista.
Zvaničniji naziv za to je folijarno đubrenje koje vam pruža priliku da pomognete biljkama ako ste propustili osnovno đubrenje. Za formiranje visokih i stabilnih prinosa biljkama je potrebno istovremeno prisustvo svih proizvodnih faktora u optimalnim količinama: ugljen - dioksid, kiseonik, voda i mineralne materije.
Cilj đubrenja je snabdijevanje gajenih biljaka onim hranjivim tvarima kojih nedostaje u zemljištu. Visina prinosa je uslovljena upravo tvarima kojih nema dovoljno u zemlji, ali treba imati na umu i da previše tih tvari može uticati negativno na prinos.
Upravo dodavanjem pristupačnih biljnih hraniva u potrebnim količinama u obliku đubriva, mineralne materije prestaju da bude ograničavajući faktor biljne proizvodnje. Hraniva se mogu dodavati kao organska i kao mineralna đubriva, u čvrstom i tečnom stanju, preko zemljišta, folijarno i fertrigacijom.
Folijarno đubrenje ili đubrenje preko lista zasniva se na saznanju da biljke mogu da usvajaju hraniva i preko lista i drugih organa. Folijarno prihranjivanje se primenjuje kada je biljka formirala dovoljno veliku lisnu površinu koja će prihvatiti tu količinu hraniva. Koncentracija vodenih rastvora za folijarno đubrenje je različita i zavisi od toga koje se đubrivo koristi, za koji usjev, i da li se đubri mikro ili makro elementima.
Mikro elementi se primenjuju u koncentraciji od 0,1-2%, a makro elementi 4-7%. Veće koncentracije mogu oštetiti biljke i dovesti do pojave ožegotina.
Folijarno đubrenje je efikasnije pri hladnom vremenu i na hladnim zemljištima jer je tada aktivnost korijena smanjena, ali zato u aridnim uslovima može imati nepovoljne posljedice jer samo po sebi povećava potrebu za vodom. Mlade biljke bolje reaguju na folijarno đubrenje od starijih. Na plodnim zemljištima folijarno đubrenje je manje efikasno, a najveći efekat ova mera ima onda kada se na biljkama pojavljuju simptomi nedostatka nekog hraniva.
