Znate li šta su ''Ledeni sveci'': Majska zamka za baštovane i seljake

Ово старо упозорење није празна прича – иза њега стоји вијековно запажање о непредвидивом мајском времену.

Шта су заправо Ледени свеци?

Појам "Ледени свеци" долази из католичке традиције, гд‌је се од 11. до 15. маја обиљежавају дани неколико светаца – Мамертуса, Панкрација, Сервација, Бонифација и Свете Софије. За ове дане се вјерује да доносе посљедњи хладни талас прољећа, често праћен јутарњим мразом који може уништити младе биљке.

Иако се православна црква не ослања на ове датуме, народ их је препознао кроз дугогодишњу праксу и посматрање природе, те се израз "ледени свеци" увукао у говор и код нас – више као симбол за касне прољећне мразеве, него као стварно црквено празновање.

Народна мудрост јача од календара

На селу се и данас може чути:

"Кад Софија плаче – башта страда."

Ова изрека се односи на 15. мај, када се према народном вјеровању јавља посљедња опасност од хладног таласа. Ако тада падне киша или температура нагло опадне, многи ће одмах знати – "стигли су ледени свеци."

Зато су наши преци говорили:

"Ко рано сије, двапут сије."

"Послије ледених, граби редом."

"Мраз не пита је л’ мај – све похара кад му је ћејф."

Има ли научне основе?

Метеоролози потврђују да у другој седмици маја често долази до краткотрајног захлађења због продора хладног арктичког ваздуха. Иако то није правило сваке године, довољно често се дешава да су генерације сељака и баштована то забиљежиле као важну смјерницу у пољопривреди.

Управо због тога, многи и данас одлажу садњу осјетљивог поврћа (парадајз, паприка, краставци) до средине маја, када су шансе за мраз готово никакве.

И данас важи: боље причекати него поново садити

Без обзира на то вјерујете ли у народне изреке или само пратите временску прогнозу, једно је сигурно – мај зна да превари. Ако посадите прерано, једна хладна ноћ може уништити сав труд.

Зато многи искусни баштовани кажу:

"Не сади ништа прије 15. маја ако не волиш изненађења."