Stoji soko negdje visoko na planini, baci pogled dole, a ono visoko, ne možeš ni zemlju da vidiš.
Pusti se on tako sa te visine i slobodno pada, pada, pada... i taman kad pomisliš da će da se polomi, on na metar od zemlje raširi krila i uzleti. Gledao sve to orao, pa mu nije bilo jasno šta ovaj radi, te ga upita:
"Je li sokole, šta to radiš?"
"Ništa, kuliram".
Pomisli orao "Kad može soko, zašto ne bih mogao i ja?".
I orao ponovi istu stvar: baci se sa visine, i pred samu zemlju raširi krila i uzleti. Gledao sad to medo, pa pita orla:
"A šta ti to radiš?"
"Ništa, kuliram".
Pomisli medo "A što ne bih i ja?". I skoči medo sa planine, i pada, pada...
Stižu ga u padu soko i orao:
"Je li, medo, a imaš li ti krila?"
"Nemam..."
"Uuuuu, ala ti kuliraš!"