Bijele lamele u Boriku: Arhitektonska priča koja traje decenijama

Када и како су настале?

Бијеле ламеле изграђене су почетком 1970-их година, као дио планског уређења новог стамбеног насеља Борик, које је замишљено као модерно, прозрачно и функционално урбано окружење по узору на савремене европске концепте колективног становања. Идеја је била једноставна: повезати архитектуру и квалитетан свакодневни живот.

Ламела (од франц. ламе – плоча) је архитектонски израз за издужене стамбене објекте ниске до средње спратности, најчешће положене паралелно једне уз друге, са пространим зеленим површинама између. Овај концепт је у Борику примијењен готово школски – широки размаци међу ламелама, обиље свјетла, уређен простор између зграда и логика функционалности.

Принцип градње

Бијеле ламеле грађене су по систему модуларне армирано-бетонске конструкције, с префабрикованим елементима који су омогућавали брзу изградњу, али и стабилност и дуготрајност. Фасаде су једноставне, чисте линије доминирају, а оно што их посебно издваја јесте јединствена бијела боја која им је и донијела име.

Посебна пажња посвећена је оријентацији станова – тако да већина има довољно природне свјетлости током дана. Улази су често истакнути благим удубљењима, док су лође и балкони дискретно уклопљени у цјелину, без нарушавања основне форме.

Занимљивости које их чине посебним

Свака ламела има свој ритам и дужину, али се све уклапају у хармоничан урбанистички растер, што Борик чини пријатним за оријентацију и живот.

Иако су изграђене прије више од 50 година, ламелни станови и даље важе за једне од најтраженијих на тржишту, управо због паметног распореда просторија, доброг квалитета градње и идеалне локације.

У вријеме настанка, бијеле ламеле су биле симбол савременог становања, а многи станари су се у њих усељавали из знатно лошијих и импровизованих објеката.

Њихов дизајн ушао је и у архитектонске уџбенике као примјер планског колективног становања у постмодернистичком духу социјалистичке Југославије.