Slavica i Saša Mijović, iz Lužnice kod Kragujevca, imaju sina i ćerku koji su rođeni istog datuma, ali sa osam godina razlike. Ne bi to bio baš podatak toliko vrijedan pažnje da sestra i brat, Svetlana i Slađan, nisu rođeni na Vidovdan, ali potpuno istog sata i minuta, tačno u 9.55. Štaviše, tokom oba porođaja, majka Slavica primljena je u porodilište 27. juna, a otpuštena 4. jula.
Kada se, osam godina poslije ćerke Svetlane, koja se rodila 28. juna 1988. godine, rodio i Slađan, roditelji u prvi mah nisu primjetili podudarnost. Prvi je to primjetio dr Dušan Đokić, u to vrijeme ljekar u Zdravstvenoj ambulanti Lužnice i prijatelj Mijovića.
Kao što je i red, brat i sestra Mijović zajedno slave rođendane. Kako za Telegraf.rs kaže Slađan Mijović, ove godine su planirali da odu do nekog manastira i da taj dan provedu tamo. Ipak, dan prije rođendana imali su porodičan ručak, pa su rođendan dočekali sa društvom u kafani.
- Ujutru u 8 smo otišli porodično u crkvu da se pomolimo gospodu Bogu i Knezu Lazaru - kaže Slađan. - Nismo previše matori za poklone, ja nisam, ona jeste. Baš smo prije nekoliko dana pazarili poklone, ja sam kupio njoj poklon, ona meni. Kupio sam joj sat, obično to bude tako nešto, sat, parfem... I ona je meni isto kupila sat. U principu znam kakav ukus ima, ali ne bih da joj nešto kupim, a da joj se to ne svidi. Oboje radimo, ali ne bismo da bacamo novac na nešto što će stajati - iskren je Slađan.
Sestra je skromna, brat razmažen
Za sestru kaže da je malo skromnija pošto je prvo dete.
- A ja sam drugo, pa sam malo razmažen. Previše smo umiljati i ona i ja. Umijemo da se podvučemo pod kožu, dok ja to umijem i da iskoristim na najbolji način - smatra Slađan.
Kako kaže, mnogo je veliki problem razlika u godinama.
- Sad kad smo odrasli to se i ne vidi toliko. Zbog razlike u godinama nemamo toliko dodirnih tačaka kad je društvo u pitanju, a malo su nam drugačiji i pogledi na svijet. Kad smo bili djeca to se baš osetilo. Mislim da je velika greška praviti toliko veliku razliku u godinama djece - navodi Slađan i napominje da je pričao sa roditeljima o tome.
- Roditelji kažu da to nisu mogli oni da biraju, da je to dar od Boga. Majka je imala problema kod prvog porođaja, pa je trebalo da prođe malo vremena. Godinama su pokušavali, ali nije išlo.
Majka i baka sanjale kneza Lazara
A onda je ispričao priču koju je slušao od majke i bake, a odnosi se na period prije njegovog rođenja. Obje su pričale da su često sanjale čovjeka sa bradom i da je on najavio njegov dolazak na svijet.
- Pričale su da su sanjale da se on pojavio oko naše slave, mi slavimo Svetu Petku, rekao je nešto poput "Ja sam Lazar, donosim ti nešto". Poslije toga sam ja rođen na Vidovdan. Mi inače u kući imamo sliku kneza Lazara. Mi mislimo da je možda to neka sila, malo je sve to nemoguće - priča Slađan.
Kako kaže, pričao je sa mnogim profesionalcima o tome kako se i kada upisuje vrijeme kad se beba rodi. Rekli su mu da je procedura definisana i da tu ne može da bude greške.
- Dok sam bio mali nisam shvatao koliko je to krupna stvar, ali sad mi je drago što se tako nešto desilo i to baš na veliki praznik - zaključuje Slađan Mijović.
