Njihova noga ne može da kroči na Ostrog: Na ovom svetom mjestu poštuju se stroga pravila

Пут до светиње – ходочашће пуно симболике

Пут до манастира није само физички успон, већ и духовно путовање. Многи вјерници одлучују да се посљедњи део пута попну боси, симболично остављајући за собом терет свакодневног живота и приближавајући се светињи у знак понизности.

Када се стигне до Острога, поглед који се пружа са литице оставља без даха – небеско пространство које се спаја с планинским врховима додатно појачава осјећај духовне повезаности.

Правила посјете – поштовање светиње

Сваки вјерник који долази у Острог требало би да приступи с чистим срцем и искреном молитвом. У манастиру се вјерници моле за здравље, срећу својих ближњих и духовни мир, а мјесто посјећују и припадници других религија.

Једно од основних правила односи се на прикладно облачење.Жене треба да носе сукње и мараме, док мушкарци долазе у дугим панталонама и мајицама са рукавима. Поклоници често доносе монасима скромне дарове попут кафе, шећера или уља, док у манастирској продавници могу узети освештану воду и уље из кандила.

Постоји и вјеровање да из манастира ништа не треба понијети – чак ни каменчић или цвијет. Умјесто тога, вјерници могу записати имена својих ближњих на папириће, које монаси касније помињу у молитвама.

Једна од најпознатијих легенди каже да Свети Василије сваке ноћи обилази манастир. Монаси ујутро проналазе трагове на чарапама светитеља, што многе вјернике наводи да му на дар доносе плетене вунене чарапе. Такође, људи често остављају пред моштима личне предмете својих ближњих који нису могли да дођу, вјерујући да ће им пренијети благослов.

Многи вјерници свједоче о чудима која су доживјели након молитве у Острогу – од исцјељења тешких болести до проналаска унутрашњег мира. Забиљежене приче о чудотворним оздрављењима монаси пажљиво чувају, а сваки нови поклоник доноси сопствену причу наде.

Ноћење под ведрим небом – јединствено искуство

У манастиру постоји конак у доњем и горњем дијелу, али су смјештајни капацитети често пуни због великог броја посјетилаца. Вјерници који не пронађу мјесто проводе ноћ испред манастира, под отвореним небом, уз обезбијеђена ћебад. Многи кажу да је управо спавање под ведрим небом у Острогу једно од најпосебнијих искустава које вјерник може доживјети.

Постоји једно необично вјеровање међу вјерницима – не треба наговјештавати посјету Острогу, већ се тамо одлази када "Свети Василије позове". Они који се предуго двоуме или одустану од пута вјерују да нису још добили његов благослов за долазак.

(Курир)