Snimljen bijeli kit na obali

Необичан призор је 30. јуна забележио сиднејски фотограф Крис Престиџ помоћу дрона. „Била је то чиста срећа, био сам на правом мјесту у право вријеме“, скромно је рекао за 7News Australia. „Када сам показао снимак неколицини људи на паркингу, остали су без ријечи. Рекли су: 'Вау, никада нисмо видјели албино кита!'“

То није први такав случај.

Иако изузетно ријетко, ово није први пут да је младунче бијелог грбавог кита виђено у океанима. Прошлог октобра, још један бијели грбави кит је снимљен како плива поред своје мајке код обале Тонге, док је раније ове године младунче бијелог јужног десног кита примјећено код обале Аргентине.У Аустралији је свакако најпознатији бијели кит Мигалу, који је први пут виђен давне 1991. године и одмах је постао сензација. Годинама су га љубитељи китова са ентузијазмом пратили на његовим путовањима. ДНК анализа узорака његове коже, прикупљених 2004. године, потврдила је да је био мужјак рођен око 1986. године. Нажалост, Мигалу није поуздано виђен од 2020. године.

Јединствена обојеност ових фасцинантних створења резултат је албинизма, или леуцизма. Албинизам је генетска мутација која спречава производњу пигмента меланина у кожи, па чак и у очима. Релативно је честа појава у животињском царству и примјећена је код бројних врста, укључујући и мравоједе. Леуцизам, с друге стране, узрокује делимичан губитак пигментације, што може резултирати пјегавим, „прскавим“ изгледом.

Беба бијелог кита свакако се истиче у плаветнилу океана, али та љепота га чини рањивим. Због недостатка природне камуфлаже, јединке различитих боја су изложене већем ризику од предатора. За младог кита, највећа пријетња су орке и велике бијеле ајкуле, од којих се сада теже сакрити.

(индекс)