Šta se dešava u mozgu kada nam je riječ ''na vrh jezika''?

Научници су истраживали ово питање, откривајући врло интригантне процесе, написао је за Тхе Цонверсатион Фредериц Бернар, професор неуропсихологије Универзитета у Стразбуру.

– Када је ријеч „на врх језика“, више дијелова мозга крећу у акцију, радећи на лоцирању термина који недостаје. Замислите групу људи која грозничаво претражује библиотеку за одређеном књигом. Слично томе, мозак мобилише специфичне области да помогну у овој потрази. Три регије, посебно, играју кључне улоге: предња цингуларна мождана кора, префронтални кортекс и инсуларни кортекс – написао је он и додао:

– Предња цингуларна мождана кора и префронтални кортекс су дио мреже одговорне за когнитивну контролу и обављају комплементарне улоге када је ријеч недостижна. Предња цингуларна кора дјелује као супервизор, сигнализирајући да постоји конфликт: „Знам ову ријеч, али не могу да је се сјетим!“ У међувремену, префронтални кортекс процјењује и верификује информације које се појављују током претраге, осигуравајући да се оно што је пронађено поклапа са оним што тражите. Инсула, дубља и мање видљива регија мозга, доприноси фонолошком проналажењу – помажући приступу звуковима који чине ријечи. Користећи алате као што је функционална магнетна резонанца (фМРИ), истраживачи су посматрали како ове области мозга сарађују током таквих тренутака. Као да ове регије сарађују попут колега које рјешавају тежак проблем, удружујући своје напоре да пронађу ријеч која недостаје.

Занимљиво је да ово фрустрирајуће искуство постаје све чешће како старимо, наводи Бернар.

– Студије показују да дијелови мозга укључени у проналажење ријечи – посебно предња цингуларна кора и инсула – временом имају тенденцију да атрофирају. То значи да губе дио своје ефикасности, попут некадашње нетакнуте библиотеке која постаје неорганизована, са погрешно постављеним књигама и лоше обиљеженим полицама. Као резултат тога, проналажење „књиге“ или, у овом случају, ријечи, постаје изазовније. На примјер, истраживање је показало да је код старијих одраслих инсула мање активна током покушаја проналажења ријечи. Ова смањена активност нарушава способност састављања фонолошких елемената ријечи, чинећи тренутке када је нека ријеч „на врх језика“ чешћим. Што је инсула више погођена старењем, теже је повратити ријечи које су иначе познате – навео је експерт.

Он додаје да је, упркос повећаној учесталости са старењем, феномен ријечи „на врх језика“ потпуно нормалан.

– Све то показује сложеност мозга, да се чак и наизглед једноставни задаци – као што је проналажење ријечи – ослањају на координирану акцију многих области мозга. Осим тога, постоје начини да се ублаже ефекти старења на проналажење изгубљене ријечи. Једна стратегија укључује изградњу онога што научници називају когнитивна резерва – заштитни фактор ојачан интелектуалним, физичким и друштвеним активностима. Ова резерва помаже да се побољшава здравље мозга и ублажава когнитивно старење, чинећи проналажење ријечи лакшим чак и када старимо – написао је Бернар.

Сљедећи пут када вам ријеч буде на врх језика, додао је, сјетите се да ваш мозак напорно ради покушавајући да је пронађе.

– Дјелимичне информације – као што су одређени звукови или сродне ријечи – могу се прво појавити, подстичући вас да наставите да претражујете. Ако вам ријеч не падне на памет одмах, направите паузу и покушајте поново касније са бистром главом. Ови тренуци су свједочанство сложености и изузетне ефикасности мозга – закључио је он.