Staro narodno vjerovanje: Zašto se tuđi tanjir nikad ne vraća prazan

Ово је само један од лијепих обичаја који се у на подручју бивше Југе, додуше у све мањој мјери, одржао до данас.

Тражи ли неко овог пса? Шета са повоцем у Борику

Како преноси Директно, прича о овом обичају води нас у не тако давна времена, када су нам комшије биле блиске попут пријатеља и породице.

Када вам зафали кашичица шећера, шоља брашна или мало кафе, затреба неко да вам причува дјецу, они су били ти који би вам без проблема изашли у сусрет и помогли.

Новина за пензионере у Српској који примају пензију из ФБиХ

Како овај обичај функционише у стварности? Дошла вам је комшиница или неко од родбине и донио вам је тањир пун свјеже испечене пите, проје или колача.

Послије неколико дана, сјетите се да нисте вратили тањир, а како се тањир не враћа празан, направићете неку посластицу и узвратити знак пажње. Овај обичај зближавао је комшије и родбину и градили се се односи пуни повјерења, блискости и узајамне помоћи.

Креће ''рат'': Њемачка је главна мета

Обичај је да новој снајки комшије и родбина доносе разноврсна јела и посластице током првих дана брака. Донесу пун тањир, попију кафу и успут испричају новопеченој домаћици рецепте.

Снајка памти рецепте, спрема јела, пуни празне тањире и враћа их у знак захвалности, показујући тиме како је постала права домаћица.