Poznato je da je srpski krajevi bogati običajima. Međutim, ono što većina Srba radi je da iznosi hranu na sahranu i istu jede na groblju.
Pomalo bizarno, složićemo se, ali “valja se”, kaže narod, ali ipak je bolje poslušati svešteno lice da li se ovakav običaj kosi sa hrišćanstvom.
– Iznošenje hrane na grob pokojnika nikako nije hrišćanski, to je narodni običaj koji se utemeljio kod nas - započinje sveštenik Bogdan Milovanović.
Prema njegovim riječima, na ovaj način se kvare hrišćanski običaji, jer bi hrana trebalo da se dijeli onima koji nemaju, a da je na nama samo da se molimo za pokoj duše.
– Mrtvima hrana ne treba. Naša vjera nas uči da je Hristos dao žrtvu za nas, tako što je dao svoj život i od tada se žrtve više ne prinose, jer veće od njegove nema. Običaj da se hrana iznosi i jede na groblju je paganstvo i na tu priču treba staviti tačku – ističe Milovanović.
Međutim, sveštenik je objasnio da ipak postoji nešto što bi trebalo odnijeti na grob.
– Na pomene, parastose, godišnjice i Zadušnice treba da se iznese pšenica koja mora da bude obarena i zaslađena medom. Žito je simbol vaskrsenja, te je njegova simbolika veoma jaka. Pored žita, odnosno koljiva, treba ponijeti i crno vino koje je simbol Hristove krvi koju je prolio za nas – zaključuje sveštenik.
Šta se radi sa hranom koja ostane?
S obzirom na to da se za sahranu spremi bogata trpeza i da mnogima u tim trenucima nije do jela, logično je da hrane ostane na pretek.
Ta hrana se uglavnom dijeli ljudima koji su bili na sahrani ili pomenu, a jedan dio se ostavlja za pokojnika.
