Ako provedete dovoljno vremena posmatrajući razna djela, klasične skulpture, kao i djela nastala tokom renesanse - a pod uticajem nanovo otkrivene klasične skulpture, možda ćete početi u jednom trenutku da se pitate šta se to dešava s polnim organima tih grčko-rimskih bogova i heroja, ili biblijskih ličnosti, tj. zašto su im polni organi tako... mali?
Ako vam je ovo pitanje ikada palo na pamet, znajte da niste usamljeni palo je mnogima na pamet, bez obzira na pol i seksualnu opredijeljenost.
Iako se očigledno radi o penisima u stanju opuštenosti, to ovdje nije opravdanje: vajari su svejedno mogli prikazivati ličnosti kao “obdarenije”, ali nisu. Zašto?
Radi se o zamjeni kulturne paradigme, u slučaju koji je samo naizgled prenijet na polje fizičkog, a u stvari se nalazi čvrsto na polju etike.
Danas se “veliki penisi smatraju vrijednim i muževnim, ali svi dokazi ukazuju na to da su nekada mali penisi smatrani boljim od velikih“, kaže Еlen Oredson iz britanskog Nacionalnog arhiva.
Međutim, ne zbog njihove “upotrebne vrijednosti“ – uprkos tome što se radilo o visoko muževnoj kulturi, na kipovima su se preferisali manji polni organi u stanju opuštenosti zato što se željela prikazati i kao ideal istaknuti muška samokontrola na polju polnosti.
Štaviše, Aristofan u “Oblakinjama“ pruža opis idealnog muškog tijela i njegovu suprotnost. Na ovom mjestu veli slavni grčki pisac:
“Ako se posvetiš vršenju mojih pouka, tvoje grudi biće čvrste, ten blistav, ramena široka, jezik kratak, bokovi mišićavi, ali alatka mala. Ali ako budeš pratio dnevnu modu, bićeš blijed u tenu, imaćeš uska ramena, uske grudi, dug jezik, male bokove i veliku alatku; znaćeš kako da izneseš zamršene pravne argumente. Takođe ćeš sjajnim smatrati sve ono što je sramotno a sramotnim sve ono što je časno; rječju, valjaćeš se u izrodu kao Antimah”.
Jezikom simbola, u skulpturi takav izraz označava nevinost i čistotu.
Naravno, bitna je veličina prepucijuma, koji je na grčkim kipovima izražen, čime se možda sugeriše “obdarenost” u punoj veličini, bez vulgarnosti isticanja, koje bi takođe samo po sebi s moralne strane bilo za Grke neprihvatljivo, jer civilizacija je za njih upravo značila ovladavanje prirodom, spoljnom ali i unutrašnjom, u samom čovjeku, piše "Telegraf.rs".
