Masnu jetru većina povezuje sa konzumiranjem alkohola, ali to nije potpuno tačno. Taj organ ima vrlo nezahvalan zadatak jer prerađuje sve otrove koje unesemo u organizam. Iako se najbrže regeneriše u našem tijelu, najlakše se i oštećuje, uglavnom našom zaslugom. Gastroenterolog dr Srđan Marković je u emisiji "150 minuta" upozorio je na slaninu i kajmak, objasnio šta se dešava kada jetra ne može da se regeneriše i kako izgleda jedan simptom koji može da ukaže na problem.
"Jetra je tu i radi svoj posao, veoma je važan vitalan organ. Ona uklanja sve toksine koji su mahom porijekla iz creva. Krvotokom dolaze do jetre, tu se prečišćavaju i dalje idu u sistemsku cirkulaciju. U ljudskoj prirodi jeste da se pretjeruje sa masnom hranom. Ljudi misle da hrana nije ukusna ako nije masna", rekao je gastroenterolog i upozorio na obrok koji Srbi obožavaju.
"Ljudi pribjegavaju kajmaku istovremeno sa slaninom i to je vrlo, vrlo punomasan obrok koji je bogat zasićenim kiselinama i zasićenim mastima koje su štetne i mogu da se natalože u jetri više nego što treba. Ukoliko se natalože više od 5 odsto ukupne težine jetre, onda pred sobom imamo čovjeka koji ima masnu jetru", rekao je dr Marković.
"Genetika utiče na svaku bolest, tako i ovde. Postoje genetske bolesti koje kao posljedicu imaju masnu jetru. Postoje bolesti nagomilavanja masti u jetri koje su jako rijetke, ali kod takvih pacijenata je jedino rješenje transplantacija jetre. U krajnjim fazama bolesti jetre, gdje ne postoji način da se jetra regeneriše, nažalost, završavaju se cirozom jetre i tu nema drugog lijeka osim transplantacije jetre. Moramo da podižemo svijest o tome koliko je transplantacija jetre važna", rekao je doktor.
Za koliko se jetra vraća u prvobitno stanje?
"Genetski je predodređen momenat koliko jetra može da trpi. Čovjek ne treba stoprocentno da ukine masti iz ishrane. Masti su jako važan vitalan sastojak organizma, ali ne smije se pretjerivati. Ukoliko čovjek balansira svoju ishranu, jetra može da se izregeneriše, da se od 3 do 6 mjeseci vrati u prvobitno stanje. Ako čovjek nastavi i jetra počinje da trpi, a mi znamo da je to kada kroz laboratoriju vidimo poremećaje u funkciji, da tkivo jetre počinje da propada i povišene transaminaze, onda vidimo da se dešava nealkoholna masna bolest jetre koja je opasna i može da dođe do stadijuma ciroze. Tada je jedino rešenje transplantacija jetre", rekao je gastroenterolog.
Simptoma nema, ali jedan može da ukaže na problem
"Masna jetra ne daje simptome. Kod svakog trećeg čovjeka vidimo svijetliju jetru koja ukazuje na veću akumulaciju masti. Tu nemamo simptome. Kada jetra počinje da trpi, može da se javi bol ispod desnog rebarnog luka, ali redovnim laboratorijskim nalazima otkrivamo da li jetra trpi i zašto je masna. Može da bude masna zbog prekomjerne upotrebe masnoća u ishrani, zbog povišenog holesterola, povišenih triglicerida, kod dijabetičara često postoji masna jetra, može da bude kod virusnih hepatitisa. Kad imamo povišene transaminaze i masnu jetru, moramo da isključimo virusni hepatitis. U medicini ćete izlečiti problem samo ako rješavate uzrok, a ne posljedicu. Ako je uzrok masne jetre neregulisana šećerna bolest, onda morate da rješavate šećernu bolest. Uvijek treba misliti na uzrok bolesti da biste riješili problem", objasnio je gastroenterolog dr Srđan Marković.
