Stres je pokretač različitih procesa u našem organizmu. A šta nam se sve zapravo dešava kada smo pod stresom?
Kada se suočimo sa stresnim događajem, naš mozak to prepoznaje kao opasnost, pa se čitav organizam stavlja u "stanje povišene pripravnosti".
Pojačava se prliv krvi u mišiće, izoštravaju se čula, podiže se prag bola, a tada se obično i naježimo.
Centralni nervni sistem podiže prag bola da bismo lakše podnijeli stresni događaj i eventualne povrede.
Zjenice se šire, čime se omogućava prijem većeg broja fotona, a samim tim i bolji vid, čak i u uslovima minimalne osvjetljenosti.
U jetri se šećer, u vidu rezervne materije - glikogena, pretvara u glukozu, koja je osnovni izvor energije, koji nam je odmah na raspolaganju.
Srce kuca brže i jače, što omogućava veći priliv krvi i kiseonika u mišiće. Zahvaljujući tome, mišići dobijaju više glukoze nego u uobičajenim uslovima.
Nadbubrežne žlijezde luče veću količinu hormona stresa – adrenalina, koji omogućava brže reflekse i razmišljanje pa i odlučivanje.
Priliv krvi u crijeva se smanjuje, a ona se preusmjerava u mozak i mišiće.
