Na to koliko nam smeta vrućina najvjerovatnije utiču i fiziologija, ali i psiha, navodi za RTS dr Ana Jeremić, ljekar Doma zdravlja Voždovac.

"Postoji određena fizička, odnosno biološka razlika između svakog čovjeka i postoji razlika u tim našim termoregulacionim mehanizmima. Počev od mozga, pa raznih drugih komponenti, do boje kože, debljine kožnog nabora i svih ostalih stvari koje mogu da utiču na to da li bolje ili loše podnosimo vrućinu, da li se lakše ili teže znojimo, da li se ne znojimo uopšte i svih drugih stvari",  naglašava doktorka.

Različiti metabolički poremećaji takođe utiču na to da neko teže podnosi vrućinu, ali veliki uticaj ima i psiha.

Šta nas hladi, a šta nas grije?

Kada su ovako visoke temperature najvažnija je hidracija, odnosno unošenje dovoljne količine tečnosti. Na visokim temperaturama više nam prija hladnija voda, jer nam brže rashladi organizam. Međutim, ne treba piti previše hladnu vodu, sa puno leda, i ne treba je piti naglo, jer izaziva mikrotraume sluzokože grla i dovodi do bola i do toga da postajemo podložniji bakterijskim infekcijama.

"Hladnija voda će nas prije rashladiti ako je pijemo postepeno i polako, mlaka voda ili voda sobne temperature ako je pijemo u većim količinama postići će isti efekat. Ali bitno je da znamo da moramo da pijemo dosta tečnosti", ističe doktorka.