Kako nagle promjene vremena utiču na zdravlje ljudi

Иако је календарски љето још увијек у току, у Србију и регион нагло је стигла јесен, и то, како се чини, „позно“. Послије високих температура, нагло су дошле ниске, а у току једног дана температура је знала пасти за 10 и више степени.

Нагле климатске промјене негативно утичу на здравље људи, посебно на метеоропате, које током тих дана осјећају нагли пад крвног притиска, болове у глави, тијелу, зглобовима, а често су и поспане.

Временске промјене изазивају многе проблеме, а осим прехладе и грипа који су уобичајени, могу се јавити и други здравствени проблеми.

Учестала и нагла промјена температуре, ваздушног притиска и нивоа влаге објашњавају депресију, гојазност, као и болне ожиљке, тврде стручњаци са Универзитета Абердин.

Старији срчани болесници најтеже подносе промјене времена, а у ову категорију спадају и астматичари. Код старијих људи метаболизам је спорији, па јаче реагује на хормонске промјене које изазива раст температуре, и зато нагле промјене имају највећи утицај на њих.

Према тврдњама стручњака, осјетљиву групу чине и млађи од 15 година, јер реагују на утицај електромагнетних таласа који се мијењају у складу с растом живе у термометру.

Осим тога, јављају се и друге промјене:

Пеку ожиљци

Нагли пад атмосферског притиска, који прати на примјер долазак олује, изазива стезање и опуштање оштећеног ткива. С обзиром на то да оно није еластично, него тврдо и жилаво, не прилагођава се промјени притиска, што изазива затезање коже. Киша доноси свраб и пецкање ожиљака.

Срчани удар

Ниске температуре доприносе згушњавању крви и повећавају ризик од коронарне и церебралне тромбозе, главних покретача срчаног удара. Промјена температуре у кратком времену од само неколико степени проузрокује сужавање артерија, ограничен проток крви и мањак кисеоника који допире до срца, које због хладног времена брже пумпа крв како би одржало тјелесну топлоту, тврде стручњаци њемачког Института за проучавање утицаја климе на здравље. Овакви напори представљају велики ризик по здравље старијих људи који показују више реакција на промјену времена.

Болови у зглобовима

Усљед атмосферских промјена ваздушног притиска ниво течности која обавија зглобове се мијења, што проузрокује бол у костима – објашњава Роберт Мутс, професор реуматологије британске болнице „Aintre“.

Мигрене

Вјетровито вријеме је окидач за мигрене. Услијед вјетра се стежу и натичу крвни судови хипоталамуса, центра у мозгу задуженог за надзор тјелесних функција, што изазива тешку главобољу.

Упала уха

Када су у питању особе које живе у влажнијим подручјима, амерички стручњаци су установили да су код њих чешћи проблеми инфекција спољашњег уха. Кроз ушни канал се скупља влага која је погодно станиште за развој бактерија које изазивају упалу. Најчешћи симптоми упале уха су свраб и исцједак, а инфекцију можете спријечити ако носите капу или штитнике за уши.

Хладноћа паралише лице

Веома ниске температуре повезане су с појавом Белове парализе, оштећења мишића лица, тврде британски стручњаци. Као и грип и прехладу, проузрокује је вирус који је веома активан током зимских мјесеци, а коме погодује пад живе у термометру. Зато заштитите лице топлим шалом у свакој ситуацији.

Ево неколико савјета како се заштитити и олакшати себи ове нагле температурне промјене:

Облачи се слојевито и пијте довољно течности, јер хидратација помаже тијелу да боље регулише температуру. Избјегавајте нагле промјене температуре, као што је излазак из топлог дома директно на хладан ваздух – узмите неколико минута да се привикнете на нижу температуру прије него што изађете напоље.

Да бисте се заштитили, најприје је важно одржавати здрав начин живота. Редовно перите руке како бисте смањили ризик од прехладе и грипа, и трудите се да конзумирате храну богату витаминима и минералима како бисте ојачали имунитет. Физичка активност такође може помоћи тијелу да се боље прилагоди промјенама температуре.