Namirnice bogate magnezijumom, kalijumom, vitaminom B, cinkom i selenom spadaju u najbolje borce protiv hroničnog stresa.
Anksioznost, glavobolja, bolovi u stomaku, povišen krvni pritisak, slabljenje imuniteta… Sve to mogu biti posljedice hroničnog stresa. Životne navike nam mogu pomoći da umanjimo svakodnevni pritisak i nervozu, a u to svakako spada i način ishrane.
Stres i anksioznost mogu da se umanje, kao i rast nivoa nekih hormona
Kada smo izloženi stresnim situacijama, naše tijelo oslobađa horomone poput adrenalina, dopamina, noradrenalina i kortizola. Stres je okidač za mnoge bolesti a ukoliko je hroničan, utiče čak i na nivo belih krvnih zrnaca, čineći nas podložnijim virusima i bakterijama. Narušava se psihofizičko zdravlje, a time se pojačava i stres, uz moguću anksioznost. Pravilna ishrana je od velikog značaja za borbu sa ovim izazovima. Slijedi lista nekih od namirnica koje mogu da budu od pomoći da bolje kanališemo znake hroničnog stresa.
Jaja i manja anksioznost: Postoji li veza?
Jaja su prirodni izvor više vrsta vitamina, minerala, aminokiselina i antioksidanata korisnih za dobar odgovor na stres. Pojedine studije su ispitivale pozitivne efekte konzumacije jaja na psihičko stanje i rezultati su obećavajući. Inače, žumance obiluje holinom, mikronutritijentom koji ne sadrže sve namirnice i za koji se smatra se učestvuje u razgradnji holesterola. Pored toga, od pomoći je i u odašiljanju nervnih impulsa, naročito onih koji doprinose kognitivnoj funkciji i sprečavanju gubitka pamćenja u kasnijim godinama života.
Pojedine studije sprovedne na životinjama dokazale su blagotvorno dejstvo holina u podizanju raspoloženja i borbi sa stresom.
Blitva i mogući uticaj na stres
Brojke kažu da u 150 grama blitve ima 36 odsto magnezijuma, koji ima veoma važnu ulogu u odgovoru našeg organizma na iskustva hroničnog stresa. Nizak nivo ovog minerala dokazano je povezan sa stanjima kao što su anksioznost i napadi panike. Međutim, veza je uzročno-posljedična, jer hronični stres spušta nivo magnezijuma u tijelu. Pored toga, blitva je niskokalorična pa je možete jesti češće bez opasnosti od gojenja, koje nas takođe čini anksioznim i nervoznim.
Zašto je batat (slatki krompir) korisno jesti i može li da utiče na anksioznost
Slatki krompir ili batat je izvor ugljenih hidrata, a istraživanja kažu da može da pomogne u snižavanju nivoa hormona stresa kortizola. Dokazana je i veza između hroničnog stresa i disfunkcije kortizola, što često rezultira nizom psihofizičkih simptoma (upale, bolovi, grčevi, nervoza). Batat se pokazao i kao solidan izvor vitamina C i kalijuma, značajnih boraca protiv stresa.
Peršun
Ova začinska biljka je puna antioksidanasa koji neutrališu dejstvo nestabilnih molekula, poznatih kao slobodni radikali. Uloga peršuna je više nego značajna kada je u pitanju oksidativni stres. Oksidativni stres se povezuje sa depresijom i anksioznošću, a atioksidanti iz peršuna pomažu i kod upala, čestih kod osoba izloženih hroničnom stresu.
Bijeli luk
Ova popularna namirnica borata sumpornim jedinjenima ima bitnu ulogu u povećanju nivoa glutationa, neesencijalne aminokiseline veoma važne za ljudsko zdravlje. Značajan kao antioksidant, brani tijelo od bakterija, virusa, toksina, stresa. Studije na životinjama su potvrdile da je beli luk veliki borac protiv stresa i depresije.
Susam
Susam je odličan izvor triptofana, esencijalne aminokiseline L-triptofan, koji je dobar protiv nesanice i kod blažih oblika depresije, a smatra se da pobojšava raspoloženje povećanjem serotonina (hormona sreće) i ublažava bolove. Ova aminokiselina je korisna i za regulisanje tjelesne mase jer potiskuje osjećaj gladi i želje za ugljenim hidratima. Zaključci jedne manje studije na ljudima kažu da je ihrana bogata triptofanom uslovila bolje raspoloženje i smanjila simptome anksioznosti kod ispitanika.
Iznutrice od mesa
Jetra i bubrezi su odlični izvori vitamina B i nekih minerala, posebno vitamina B12, B6, riboflavina i folata, kao i folne kiseline. Svi ovi vitamini su od velike važnosti za dobar odgovor našeg tijela na stres. Recimo, vitamini grupe B su neophodni za funckionisanje neurotransmitera kao što su dopamin i serotonin, koji nam pomažu u kanalisanju raspoloženja. Jedno parče goveđe jetre od 85 grama obezbjeđuje više od 50 odsto dnevnih potreba vitamina B6 i folata, kao i kompletne dnevne doze riboflavina, vitamina B2 ili vitamina B12.
Masna riba
Masne vrste ribe kao što su sardine, skuša i losos veoma su bogate omega-3 masnim kiselinama i vitaminom D, koji čine prvu liniju odbrane u borbi protiv stresa. Omega-3 kiseline nisu samo dobre za funkcionisanje mozga, već mogu pomoći i u borbi sa hroničnim stresom. Neke studije potvrđuju vezu deficita ovih masti i povećanog nivoa depresije i anksioznosti. Poznato je da vitamin D takođe ima veliku ulogu u regulisanju nivoa stresa.
Kamilica
Koristi se od drevnih vremena za kontrolu stresa. Dokazano je da jedna šolja čaja od kamilice obezbjeđuje podršku zdravom snu i pomaže kod simptoma depresije i stresa. I jedna studija je pokazala da 1, 5 gram kamilice smanjuje nivo kortizola u pljuvački.
Borovnice
Bobice borovnice mogu da pomognu kod mnogih zdravstvenih problema i poboljšaju raspoloženje. Sadrže antioksidante koji ispoljavaju snažno protivupalno dejstvo, štite nerve i bore se protiv stresa.
(e-klinika)
