Redovna konzumacija breskvi može pomoći u kontroli visokog nivoa holesterola, koji je faktor rizika za razvoj bolesti krvnih sudova i srca. Breskve sadrže fenolna jedinjenja koja sprečavaju stvaranje LDL holesterola.
Povišen holesterol predstavlja značajan rizik jer može da podstakne stvaranje plaka u arterijama, što rezultira sužavanjem protoka krvi i mogućim srčanim ili moždanim udarom.
Glavni faktor koji doprinosi visokom holesterolu je ishrana, posebno unos namirnica bogatih zasićenim mastima.
Ali ishrana takođe može biti od pomoći u snižavanju holesterola. Prema nutricionistkinji Šoni Vilkinson, breskve mogu biti odličan dodatak vašoj ishrani ako ste zabrinuti zbog nivoa holesterola.
"Breskve su izuzetno korisne za držanje holesterola pod kontrolom. Imaju malo zasićenih masti, ali su bogate vlaknima", objašnjava Vilkinson.
Nutricionista ističe da vlakna višestruko utiču na smanjenje nivoa holesterola.
"Rastvorljiva vlakna imaju sposobnost da se vežu za holesterol u digestivnom traktu, sprečavajući apsorpciju u krvotok, a to smanjuje količinu holesterola dostupnog tijelu za upotrebu ili skladištenje. Rastvorljiva vlakna takođe mogu povećati izlučivanje žučne kiseline. Žučna kiselina se proizvodi iz holesterola u jetri i važne je za varenje. Kada se vlakna vežu za tu kiselinu u crijevima, promoviše njeno eliminisanje iz tijela. To podstiče jetru da koristi više holesterola za proizvodnju novih žučnih kiselina i tako snižava nivo ukupnog holesterola“, kaže nutricionista.
Osim toga, vlakna koja se nalaze u breskvi usporavaju varenje, što rezultira dužim osjećajem sitosti i stabilizacijom nivoa glukoze u krvi.
Studija, objavljena u Journal of the Academi of Nutrition and Dietetics, otkrila je da breskve spadaju među voće za koje se pokazalo da snižavaju nivo holesterola zbog sadržaja flavonoida i stilbena. Studija na skoro 1.400 ljudi pokazala je da su ljudi koji su konzumirali breskve, kao i jabuke, šljive ili kruške, smanjili nivo lipida – masti u krvi.
Inače breskva je niskokalorično voće koje je izuzetno hranljivo. Izvor je vitamina C, vitamina A, vitamina Е i vitamina K. Sadrže i vlakna, kalijum, bakar, mangan i druge minerale koji su važni za zdravlje. Breskve su takođe bogate antioksidansima koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala i održavanju zdravlja kože. Međutim, od vitamina najviše sadrži beta-karoten (crveno-narandžasti pigment) i vitamin C.
Visok sadržaj kalijuma u plodu breskve odgovoran je za prevenciju bolesti bubrega, kao i za prevenciju čira na želucu, a vitamin C pomaže u borbi protiv alergija, virusnih i bakterijskih infekcija, respiratornih bolesti i niza drugih bolesti.
Postoji mnogo sorti breskvi koje se razlikuju po veličini, boji, ukusu i teksturi, a mogu se jesti same, koristiti za kolače ili džemove, ali se koriste u pripremi raznih jela kao što su salate, smutiji, voćne čaše, voćne torte i sladoledi.
Breskve sadrže vitamin Е, koji je poznat po svom blagotvornom djelovanju na kožu. Pomaže u hidrataciji kože, smanjuje upale i štiti od oštećenja izazvanih UV zracima.
Treba napomenuti i da su odlična hrana za trudnice, ali i da sadrže vrlo malo kalorija, pa se smatraju odličnim saveznikom za lakše i brže mršavljenje.
