Kada je zagađenje plastikom u pitanju, najviše se polemisalo o ishrani izvorima iz mora i okeana, ali sada je dokazano da plastika zagađuje cijelo naše okruženje i nalazi se u svemu oko nas.
Količina otpadaka od plastike koje kruže svjetskim morima i okeanima ja dostiglo dramatične razmere. Pažnja se fokusirala na činjenicu da mikroplastika (komadići od 100 nanometara do 5 mm u prečniku), nastala od razlaganja plastičnog otpada, sve više zagađuje mora i okeane, ali i rijeke i jezera, pa tako pronalazi svoj put do svega živog.
To znači da sva ova mikroplastika, ulazi u lanac ishrane i, na kraju, u nas. Sem prisustva u tkivima svih živih bića iz mora i okeana, mikroplastika je pronađena i u kuhinjskoj morskoj soli, na 1 kg- 600 komadića. Ali, ribe, školjke i ostali „plodovi“ mora, nisu naš jedini izvor morske mikroplastike. U stvari, drugi izvori koji ne dolaze odatle, mnogo više su zabrinjavajući, kako piše "Sciencealert" portal.
Sada se istraživanja fokusiraju i na izvore mikroplastike koje nisu iz mora i okeana. Kopnene životinje takođe unose mikroplastiku, pa i pored ograničenih podataka i istraživanja o tome, studija o pilićima iz Meksika pronašla je u proseku 10 komadića mikroplastika u bubcu svakog pileta.
Mikroplastika je pronađena i u pivu, ali u medu – proizvodu koga većina ljudi konzumira zbog poboljšanja zdravlja.
Naravno da je najveći izvor mikroplastike voda za piće iz plastičnih flaša, koju urbana populacija sve više konzumira. Pogotovo se povećava unos mikroplastike, ako se te boce ponovo koriste, pošto nisu predviđene za to, i više plastike se iz flaše resorbuje u ponovo usutu vodu. U jednoj litri vode iz boce koja se koristi prvi put, ima od 2 do 44 komadića mikroplastike, a kada se ta boca opet koristi, u toj vodi će biti od 28 do 241 komadića.
Postoje i dokazi da mikroplastika koja zagađuje hranu, dolazi i od kućne prašine, pošto u domovima veoma često koristimo plastiku. Nedavna studija je procijenila da možemo unijeti, na godišnjem nivou, skoro 70.000 komadića mikroplastike, samo od kućne prašine koja zagadi večeru, koja je samo jedan od naših dnevnih obroka.
Dakle, da, jedemo malu količinu mikroplastike iz morskih izvora. Međutim, možda je dovoljno dnevno popiti samo jedan litar flaširane vode, kako bi unijeli više mikroplastike, nego kada bi postali strastveni ljubitelji morske hrane. Ipak, zbog drugih zagađenja, kao npr. teškim metalima, nije preporučljivo unositi veću količinu hrane iz mora.
Ostalo je pitanje na koje naučnici tek treba da odgovore kada je reč o mikroplastici u hrani, a to je na koji način i koliko štete nanosi našem organizmu i zdravlju.
