"Htjela sam da apeluje na sve humane ljude jer baš vi možete biti neko ko može da mi spasi život. Postoje banke donora matičnih ćelija koje postoje u Srbiji, Hrvatskoj dok u BiH nema takvih banaka. Ali ako imate državljanstvo jedne od ove tri države ili neke druge u kojoj postoji banka matičnih ćelija možete da se prijavite za donora. Sa matičnim ćelijama možete da pomognete bilo kojoj drugoj osobi na svijetu kojoj je to potrebno, ako se podudarate u nekim genima", poruka je Katarini Trivić koja ima leukemiju.
Odlazak u Srbiji jedini je način da se pomogne Katarini Trivić. U Republici Srpskoj to za sada nije moguće jer Srpska do sada nije uspostavila registar donora matičnh ćelija. Ipak, u međuvremenu se počelo raditi na tome. Prvi koraci su napravljeni. Upućeno je pismo interesa ministarstvu zdravlja Srbije. Plan je da se registar u Srpskoj uspostavi u saradnji sa Srbijom. Ono što je izvjesno jeste da će trebati i vremena.
"Mi bi iz Republike Srpske na neki način kako je sada zamisao bili jedan priključeni dio registru Republike Srbije čime bismo omogućili da naši donori uđu u sistem donorstva kada govorimo o koštanoj srži. S obzirom da je Srbija od 2012 priključena tom međunarodnom sistemu donorstva. Kada govorimo o legislativi u toj oblasti moram istaći da je kroz zakon o tansplantaciji tkiva i ćelija to je jedan a imamo i zakon o transplantaciji kao drugi kao i zakon o transplantološkoj djelatnosti definisan način funksionisanja i uspostavljanja registra dobrovoljnih davalaca koštane srži. Kada govorimo o tom registru o tom registru i generalno njegovom uspostavljanju morate imati niz definisanih procedura kako bi i na koji način ljudi koji daju i doniraju uzorke krvi, odnosno kasnije uzorke koštane srži prije svega bili zaštićeni . To je samo transplantacija kao transplantacija, inače jedan dugoročan proces kada govorimo o samom razvijanju i negdje u procesu razvoja transplantacija ja mogu reći da i povezati to sa kardiohirurgijom, nekada je bilo imaginarno da li ćemo imati kardiohirurgiju pa smo je kroz neki niz koraka razvili i nešto slično radimo i sa transplantacijom. Sam registar kao registar u Republici Srpskoj ćemo uspostaviti uz saradnju sa Republikom Srbijom. Mi smo poslali jedno pismo interesa prema ministarstvu zdravlja Srbije ja sam razgovarao sa minstarkom Grujičić na tu temu i svakako dobili njihovu podršku da zajedno sa njihovim uredom za biomedicinu i transplantaciju i našim odsjekom za transplantaciju i biomedicinu uspostavimo jedan protokol koji bi jasno definisao način i funkcionisanje davanja odnosno prikupljanja analize samih uzoraka i funkcionisanja registra", kaže ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić.
Važna karika u lancu su i zavodi za transfuziju. Mora se uspostaviti prisnija saradnju između zavoda Srpske i Srbije. Oni će biti ti koji će uzimati uzorke i analize. I upravo je to sljedeći dio razvoja u Srpskoj.
"Kada govorimo o analizi uzoraka što je negdje sljedeći segment razvoja u Republici Srpskoj. Mi smo 2021 godine zajedno sa zavodom za transfuzijsku medicinu nabavili pola od opreme koja nam treba za HLA tipizaciju, određeni niz analizatora i separatora ali nam je potreban i drugi dio opreme i na bazi toga bismo uspostavili kompletnu analizu HLA tipizacije u Republici Srpskoj čime bismo bili u mogućnosti da onda cijeli proces za građne Srpske završimo u Srpskoj", kaže Šeranić.
Vrh piramide na kraju je banka matičnih ćelija. Ona međutim zahtjeva i veliki niz preduslova. Od prostornih preko onih najvažnijih, ljudskih.
"Konačno treći segment cijelog tog procesa je banka matičnih ćelija ili banka tkiva i organa koja je i negdje na vrhu cijele piramide i zahtijeva niz preduslova ne samo prostornih što je možda najlakše ne samo opreme što je možda manje lakše ali definitivno ljudstva i ljudi koji su obrazovani za takvu vrstu zdravstvene ustanove kao što je banka matičnih ćelija ili banka tkiva, organa vodi rukovodi i radi u takvoj vrsti ustanove. Suma sumarum, mi ćemo u narednom periodu kroz jedan protokol saradnje sa ministarstvo zdravlja upravo na bazi formiranja registra dobrovoljnih davalaca koštane srži Republike Srpske koji će biti priključen Republici Srbiji raditi i završiti taj dio posla. Paralelno sa nama zavodi za transfuzilogiju će odraditi dio posla, operativni koji podrazumijeva prikupljanje, slanje i analizu samih uzoraka i onda identifikaciju odnosno popunjavanje tog registra", kaže Šeranić.
Takav registar u Srbiji postoji od 2005 godine. 2012. postali su i dio svjetskog. U registru trenutno postoji preko 18 hiljada potencijalnih davalaca. Međutim, iz Instituta za transfuziju krvi Srbije za „Dosije“ kažu da u „Registru davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije“ nema dovoljno.
"Na sreću veliki broj potencijalnih davalaca su svuda u svetu kojih je sada preko 40 miliona je na raspolaganju za naše bolesnike. Nažalost sve je veći broj bolesnika iz Srbije, regiona koji zahteva transpalntaciju matičnih ćelija hemtopoeze. Mi smo pre godinu dana pokrenuli jednu nacionalnu kampanju ne bi li podigli svest o značaju transplantacije matičnih ćelija i o postojanju nesrodnih davalaca. Tada nas je bilo nešto preko 10 hiljada sada nas je 18 i po 19 hiljada. To nije dovoljno, treba da nas bude 100 hiljada potencijalnih davalaca da bismo pokrili potrebu transplantacije naših bolesnika. Jeste nama na raspolaganju preko 40 miliona davalaca ali još uvek za 10 posto naših bolesnika ne možemo da nađemo odgovarajućeg", kaže Glorija Blagojević, rukovodilac registra davalaca matičnih ćelija i hematopoeze Srbije.
Puno je onih i iz Republike Srpske koji su u potrazi za odgovarajućim donorom. Ali puno je i onih koji bi da pomognu. Slučaj Katarine Trivić, sa početka naše priče, podigao je sve na noge. Toliko interesovanja kaže doktor Glorija Blagojević do sada nije imala. Prepreka ima ali se ide ka njihovom rješavanju.
"Nažalost iz Republike Srpske je puno bolesnika koji zahtevaju transplantaciju matičnih ćelija, većina njih se transplantuje u centrima u Srbiji. Sada su se neke bolesnice aktivirale, javno iznele problem i svoju bolest i nakon toga ja nisam imala toliko interesovanje ljudi ni iz Srbije a pogotovu iz Republike Srpske koji su želeli da pristupe registru. Sada tu postoje neka ograničenja da ljudi moraju da imaju prebivalište i to ćemo nekako rešiti, napravili smo pregovore sa ministarstvom zdravlja Republike Srpske oni su uputili jedno pismo namere i nadam se da ćemo u što skorije vreme da prevaziđemo te neke pravne probleme koji su nebitni u ovom trenutku, da dozvolimo i omogućimo svim ljudima koji žele da nekome pomognu pristupe registru ma gde bilo sedište. Važno je da svi pomognu a pacijenti dobiju matične ćelije bez čekanja", kaže Blagojević.
A čekati oni kojima je pomoć potreba najmanje mogu. Vrijeme je ključ svega. Zbog toga je važno da se region ujedini. Nacionalni registri od velikog su značaja. Od još većeg, što više ljudi u njima jer su i veće šanse za pomoć onima kojima je ona neophodna.
"Zato je važno da nacionalni registri, da se sam region ujedini, svi smo mi slični. Ta HLA tipizacija na osnovu koje se određuje podudarnost između davaoca i bolesnika je sličnija ukoliko smo iz istih etničkih grupa, istog područja. Zato je važno da što više ljudi bude u registru, onda se povećava mogućnost da nađemo podudarnost za naše bolesnike, skraćujemo vreme pronalaska davalaca a vreme je za ove bolesnike od presudnog značaja. Naši pacijenti ne moraju da putuju u inostranstvo, da napuštaju svoje porodice, da svoje muke i brige dijele sa ljudima na maternjem jeziku i da ispod tog bolničkog prozora mogu da ugledaju to poznatno lice", kaže Blagojević.
Kada jednom pristupite registru do svoje navršene šezdesete godine možete biti davalac. A da bi to postali morate biti potpuno zdravi, pojašnjava Blagojevićka. To znači da ne bolujete od teških hroničnih bolesti, srca, pluća, bubrega. Godine takođe igraju ulogu pa su svi oni koji imaju između 18 i 45 dobrodošli.
"Kada je davanje matičnih ćelija hematopoeze u pitanju treba razdvojiti dve procedure. Jedna je samo pristupanje registru, to je procedura koja zahteva pet minuta vremena popuni se jedan upitnik, daa uzrok krvi iz periferne vene kao za krvnu sliku i to je sve. Iz uzorka krvi se uradi HLA tipizacija. Podaci o davaocu se ubace u našu jedinstvenu bazu i onda davalac čeka da bude pozvan i nekome da matične ćelije. Najčešći vid prikupljanja matičnih ćelija je iz periferne vene nema znači onog strašnog buđenja kostiju kojeg se ljudi plaše, davalac ne ostaje u bolnici. Sama procedura traje tri do četiri sata u zavisnosti koliko kilograma ima bolesnik i koliko i kolika je potražnja za matičnim ćelijama za to vreme mi razgovaramo, gledamo tv ručamo i to sve prođe u svesti u nadi da ste nekome dali bolje sutra", kaže Blagojević.
Sama procedura davanja matičnih ćelija u današnje vrijeme je bezbolna ali i bezbjedna. Zdravlje na taj način jasna je Blagojević nećete narušitit.
"Procedura davanja matičnih ćelija je u današnje vrijeme je potpuno bezbedna po davaoca, boli koliko boli ubod igle u venu. Ne narušavate sopstveno zdravlje, imuni sistem, ne možete postati anemični i ne možete se zaraziti krvnim bolestima zato što je taj set za jednokratnu upotrebu", kaže Blagojević.
Dva puta, toliko za života davaoci mogu dati matične ćelije. Međutim i to je jako rijetko dešava.
" Ne možete da budete podudarni dva puta sa nekim ali možete da date za jednog bolesnika pa da se kasnije mali procenat ćelija doda ali to sve bezbedno, radi se svuda u svetu tako da mi pratimo standarde, prikupljali smo matične ćelije od naših davalaca, imali smo divna iskustva", kaže Blagojević.
Matične ćelije jedini su spas i put ka izlječenju za one koji boluju od akutne leukemije a nisu odreagovali na uobičajenu terapiju. Nažalost sve je više onih čije stanje upravo to zahtjeva. Ranije se mislilo da su matične ćelije samo one koje se uzimaju i pupčane vrpce, međutim svaki čovjek ima svoje rezerve.
"Svako ima svoje rezerve matičnih ćelija i one se mogu restrahovati iz raznih tkiva, masnog tkiva. To su pluripotentne ili višenamjenske ćelije koje u toku našeg života bilo kog pojedinca, faktički se javljaju i pokušavaju da repariju tkivo u onom segmentu koje je neophodno. Nije svejedno da li je to tkivo srca, vezivno tkivo ili neko drugo specifično tkivo. Danas je nauka otišla veoma daleko i matične ćelije mogu da pomognu kod oboljenja tipa malignih oboljenja, imunoloških problema, oboljenja, hematoloških oboljenja itd. Sve više govorimo o mogućnostima da pokušavamo da liječimo matičnim ćelijama. U nekima je to pokazalo određen uspjeh u nekim i nije. Mi danas ispitujemo, i ja sam bio u posljednjih par godina, čak i ove godine u septembru smo na jednoj međunarodnoj konferenciji gdje smo govorili o ulozi matičnih ćelija u reparaciji funkcije srca ili oštećenja srca. Istraživanja su i dalje u toku i trajaće sigurno i narednih decenija da bi došli do pravog odgovora u kojoj mjeri možemo a u kojoj ne možemo koristiti matične ćelije", kaže dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci Ranko Škrbić.
A one su iskoristivije što je organizam mlađi. Mada se kaže Škrbić za „Dosije“ radi i na problemu neprihvatanja matičnih ćelija.
"Iskustva pokazuju što je organizam mlađu da su te ćelije daleko potentnije nego kod starijeg organizma ali postoji onaj dio kada vi jednu ćeliju možete prebaciti u organizam drugog čovjeka. To su transpalntacije sa jedne jedinke na drugu. Pokušava se i taj problem starosti odnosno problem odbacivanja ili prihvatanja od strane organizma da se popravi i da se dovedemo u situaciju odnosno stanje da pacijent prihvati, da te ćelije opstanu da se repariraju i da nastave da funkcionišu kao vlastite ćelije",kaže Škrbić.
Sa donorstvom idu i određena prava ali i obaveze koje je bitno znati, upozoravaju u ministarstvu zdravlja Srpske. U narednom periodu edukovaće se i javnost šta zapravo znači biti donor.
"Kada govorimo o pravima svako onaj ko bude donor u skladu sa zakonom o zdravstvenom osiguranju ima 100 posto refundaciju bolovanja i to je nešto što smo predvidjeli kroz neke zakonske regulative ali kada govorimo o obavezama vi kada ste donor, kada uđete u registar donora potpisujete određenu dokumentaciju koja podrazumijeva da ako se vaš uzorak upari sa uzorkom nekoga ko ima potrebu u svijetu u okviru te baze za matičnim ćelijama donosno za koštanom srži vi ste u obavezi da vađu koštanu srž darujete kao donor toj osobi tako. Tako da će trebati to javnosti jasno da predstavimo, mi ćemo svakako u narednom periodu kroz ministarstvo zdravlja i zavod za transfuziologiju dosta raditi po pitanju obavještavanja javnosti šta to konkretno znači. Tako da, kao što vidite sam segment tog rada je prilično obiman i kompleksan ali to ne znači da nije ostvariv i mislim da u ovom procesu kao i u drugim procesima trebamo ići polako ali sigurno jer oblast medicine nije nešto što može ići ad hok i tek tako moraju se planirati određene stvari a mi smo planirali kroz naša zakonska rješenja, kako i na koji način će te stvari funkcionisati i raditi. I mislim da je sada došlo vrijeme da se taj registar uspostavi", kaže Šeranić.
Vremena će trebati, isto kao volje i želje svih dobrih i humanih ljudi. A kada registar bude uspostavljen bar će tu procedura biti jednostavnije doći, dati matične ćelije i otići sa saznanjem da ste nekom spasili život.
