Advokat Goran Bubić rekao je za ATV da je odbrana predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika podnijela prethodne prigovore na optužnicu i ograničili ih na okolnosti koje ukazuju da nema uslova za krivično gonjenje.
„Čisto jedno pravno pitanje a tiče se činjenice da, gledano sa stanovišta ustavne i zakonske nadležnosti, da mi nemamo predmetno krivično djelo, odnosno, nemamo izmjene Krivičnog zakona ako slijedimo odredbe Ustava BiH, s obzirom da visoki predstavnik nije ovlašten da donosi zakone“, rekao je Bubić.
Kaže da su se pozvali na odredbe Opšteg okvirnog sporazuma za mir, i to na član jedan, koji upućuje na Povelju Ujedinjenih nacija, koja govori o tome da je BiH suverena država i da će ugovorne strane podržavati tu suverenost i poštivati principe Povelje Ujedinjnih nacija.
„Povelja Ujedinjenih nacija, u odredbi člana 78 , zabranjuje uspostavljanje protektorata. Takav protektorat za BiH, de jure, nije nikada ni uspostavljen, zato što mi visokog predstavnika nemamo u Ustavu BiH, koji je sastavni dio Mirovonog sporazuma. Tužilaštvo se tu poziva na dvije odredbe Ankesa 10 potpuno neprimjereno, jer iz tih odredbi ne slijedi nikakva nadležnost za donošenje zakona“, rekao je Bubić.
Podsjetio je da Kristijan Šmit nije imenovan za visokog predstavnika, te da su u prigovoru naveli sedam rezolucija za potvrđivanje prethodnih visokih predstavnika dok takve rezolucije za Šmita nema.
Odbrana je poslala Sudu BiH novi zahtjev za izuzeće sudije Suda BiH Jasmine Ćosić Dedović, ali sada iz drugog razloga. Bubić kaže da ima razloga da se zahtjev za izuzeće sudije uvaži, ali nije siguran da će se uvažiti.
„Mislimo da je postupajuća sudija, vraćajući optužnicu Tužilaštvu, u popratnom aktu sugerisala Tužilaštvu kako treba da izgleda opštužnica“, rekao je Bubić.
Pojašnjava da je legitimno pravo postupajućeg tužioca da pregleda optužnicu i eventualno utvrdi sve zakonske elemente. Ako ne sadrži neke od elemenata, onda je sasvim legitimno da vrati i sugeriše na element, odnosno zakonsku odredbu koja traži da taj element bude sadržan.
„Smatramo da je u ovom slučaju, na neki način, iscrtavana optužnica jer je taj popratni akt na nepune tri strane i direktno navodi kako treba da se formuliše radnja izvršenja, odnosno, oblik saučesništva dva optužena iz optužnice, predsjednika Republike i Lukića“, izjavio je Bubić.
Na taj način, smatra Dodikova odbrana, Sud je narušio načelo ravnopravnosti stranaka i da se iz situacije formalne kontrole optužnice prešlo u situaciju da se „instruira Tužilaštvo o sadržini činjeničnog opisa optužnice“.
„Iz popratnog akta može nedvosmisleno da se zaključi da se prejudicira odluka Tužilaštva zato što se iz sadržine dopisa vidi da se očekuje da optužnica bude vraćena. Gledano eks lege, nije nužno da optužnica bude vraćena od strane Tužilaštva, to je izvorna odluka Tužilaštva. Ovdje je odluka Tužilaštva, praktično, prejudicirana“, objasnio je Bubić.
