Ministar za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske Željko Budimir poručio je da Dejtonski sporazum za Republiku Srpsku predstavlja važnu stvar jer je ključni dokument za političko uređenje i pravno-politički poredak BiH.
Budimir je Srni rekao da za drugu stranu ovaj sporazum i dalje predstavlja prelaznu fazu koju ona treba da definiše, kroz asistenciju međunarodnog faktora u BiH, tvrdeći da je taj dokument zastario i da treba praviti novu vrstu odnosa u kojima oni treba da budu glavni.
- Zato je svaka priča o građanskoj BiH ustvari unitaristička priča o bošnjačkoj i islamskoj BiH - ocijenio je Budimir.
On je napomenuo da je Dejtonski sporazum označio završetak krvavog građanskog rata, da je riječ o međunarodnom ugovoru koji je priznat od svih velikih sila tog vremena, a kojim je Republika Srpska potvrđena kao dio BiH sa posebnim statusom.
- Ono što se poslije toga desilo u BiH upravo je ta priča o konstruktu BiH kao nekog društva koje treba da zanemari nacionalne, etničke, konfesionalne i ostale razlike i da se napravi kroz neki koncept, koji su Amerikanci nazvali `stejt bilding`, neka vještačka politička zajednica u BiH - rekao je Budimir.
Upravo zbog toga, ukazuje Budimir, postoji ideologija unitarizacije i bilo je određenih prenošenja nadležnosti isključivo od Republike Srpske.
- Danas je Dejtonski sporazum nešto o čemu se priča kroz duh, kroz tumačenja, kroz institucije kojih nema u Dejtonskom sporazumu a koje ga tumače, kroz Ustavni sud BiH koji je dejtonska kategorija, a koji je najzaslužniji da zadnjih godina imamo kršenje tog aneksa /četiri/ Dejtonskog sporazuma koji je Ustav - konstatovao je Budimir.
On je naglasio da Dejtonski mirovni sporazum predviđa strane sudije u Ustavnom sudu BiH kao određenu prelaznu fazu u postratnom periodu dok se ne konsoliduje i ne postigne konsenzus o funkcionisanju ovog suda.
- Strane sudije su i danas glavni akteri jer je Ustavni sud i politička institucija zato što je Ustav najviši pravni i politički akt - istakao je Budimir.
Punih 28 godina navršiće se 21. novembra od parafiranja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i njegovih 12 aneksa, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak.
Ovim sporazumom stvorena je državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa.
Dejtonski sporazum zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu.
