Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sa saradnicima održao je u Administrativnom centru Vlade Srpske radni sastanak sa predstavnicima Saveza opština i gradova Republike Srpske, gradonačelnicima i načelnicima 16 gradova i opština, te direktorima domova zdravlja za koje je, u narednom periodu, planirano uvođenje u trezorski sistem poslovanja.
Cilj sastanka bio je sagledavanje stanja u ovim zdravstvenim ustanovama, te aktivnosti i obaveza koje je, u skladu sa nedavnim zaključkom Vlade Srpske, potrebno preduzeti za uključivanje domova zdravlja u trezorski sistem Srpske od 1. januara 2022. godine, saopšteno je iz ovog Ministarstva.
U pitanju su domovi zdravlja Bijeljina, Prijedor, Drinić, Istočni Drvar, Kalinovik, Krupa na Uni, Kotor Varoš, Laktaši, Ljubinje, Mrkonjić Grad, Nevesinje, Prnjavor, Srbac, Stanari, Teslić i Šipovo.
Tokom sastanka naglašeno je da je izmirenje obaveza iz prethodnog perioda jedan od najvažnijih preduslova za ulazak ovih zdravstvenih ustanova u trezorski sistem Srpske, kako se budžeti opština/gradova i republički budžet ne bi dodatno opteretili i time ugrozilo njihovo funkcionisanj, navodi se u saopštenju.
Šeranić je obavijestio predstavnike jedinica lokalne samouprave da je Vlada Srpske obezbijedila sredstva potrebna za izmirenje obaveza ovih ustanova, kao i druge vidove podrške u cilju pripreme i uvođenja ustanova u trezorski sistem Srpske.
– Prelazak javnih zdravstvenih ustanova na trezorski sistem poslovanja jedna je od planiranih aktivnosti za zaustavljanje trenda povećanja ukupnih obaveza u zdravstvenom sistemu. Namjera je da sve zdravstvene ustanove u narednim godinama pređu na ovaj vid poslovanja, čime se podiže stepen odgovornosti svih u zdravstvenom sistemu Srpske, za dobrobit zdravstvene zaštite stanovništva – navodi se u saopštenju.
Šeranić je podsjetio da je u prethodnom periodu u trezorski sistem poslovanja uključeno šest zdravstvenih ustanova: Zavod za stomatologiju, Zavod za sudsku medicinu i Zavod za transfuzijsku medicinu, Dom zdravlja Čelinac, Dom zdravlja Derventa i Dom zdravlja Bratunac.
– Dosadašnje iskustvo zdravstvenih ustanova pokazalo je da je trezorsko poslovanje dobar model, koji osigurava plansko upravljanje ustanovama i usmjeravanje sredstava na optimalan način – naglasio je Šeranić.
Prelaskom na trezorski sistem poslovanja domovi zdravlja i druge zdravstvene ustanove u Srpskoj prestaju da funkcionišu kao individualne poslovne cjeline već, kao budžetski korisnici, postaju dio jedinstvenog trezorskog sistema Republike Srpske koji podrazumijeva drugačije operativne procedure i prakse, naročito kada se radi o finansijskom upravljanju, navodi se u saopštenju.
U skladu sa tim, jedinice lokalne samouprave, kao osnivači domova zdravlja, dobijaju mogućnost i nadležnost neposrednog praćenja planiranja, upravljanja i kontrole finansijskog poslovanja nadležnog doma zdravlja.
Naglašeno je da trezorski vid poslovanja već funkcioniše u socijalnoj zaštiti, a njegovim uvođenjem u primarnoj zdravstvenoj zaštiti ne mijenja se način finansiranja zdravstvene zaštite za stanovništvo, koje i dalje ostaje iz doprinosa i putem Fonda zdravstvenog osiguranja Srpske, piše RTRS.
Osim toga, prelaskom javnih zdravstvenih ustanova na trezorski sistem poslovanja uspostavlja se bolja kontrola unutrašnjeg duga, jer se ograničava ranija praksa pojedinih ustanova u pogledu neizmirivanja obaveza prema Poreskoj upravi Srpske, saopšteno je iz Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Srpske.
