“Dva brata i muža sam izgubila na ovom mjestu. Imam i djevere i rođake i sva omladina je ovdje izginula. Niko još ne odgovara za ovo”, priča Dragica Lazarević.

Tužni su dani oko Petrovdana u Zalazju. Teška su sjećanja i za Veljka Vasića koji je ranjen na današnji dan prije 30 godina. 

“Nas nije bilo ni tridesetak, njih je bilo mnogo. Ja sam ostao u potkrovlju tu u ovoj kući na centru sela, ostalo nas šest u kući u potkrovlju, a ostalo izginulo i eto”, kaže Veljko Vasić.

Srpski bol ne zanima nikoga, poruka je ministar unutrašnjih poslova Srbije. To što nikoga nema od stranih zvaničnika dokaz je kaže, da srpske rane bole samo Srbe. On je zapitao i koliko Srba treba da bude ubijeno, pa da se na njihovom grobu pojavi neko ko nije Srbin.

“Za srpskim žrtvama se niko ne okreće. Za crnim maramama srpskih majki baš niko neće da pusti suzu. Ja poštujem tugu i bol bijelih marama majki Srebrenice, ali ne razumijem zašto niko ne može da pusti ni jednu jedinu suzu i podijeli bol sa crnim maramama srpskih majki”, izjavio je Aleksandar Vuli,  ministar unutrašnjih poslova Srbije.

Poruka je ista kao i prethodnih godina. Samo se brojka mijenja, da je 30 godina od zločina bez kazne u Zalazju, poručuju zvaničnici u Srpskoj.

“Ono što se želi podmtnuti srpskom narodu jeste da su oni činili zločine i nad bošnjačkim narodom, ali i nad srpskim narodom jer očigledno čim neko nije odgovorao za stradanje Srba onda se postavlja pitanje, ko je ubijao ove ljude”, izjavio je Mladen Grujičić, načelnik opštine Srebrenica.

“Mi teško dolazimo do naše pravde jer pravosuđe ovakvo kakvo jeste selektivno i napunjeno, neke porodice možd nikada neće doživjeti pravdu”, rekao je Milan Torbica, izaslanik Vlade Republike Srpske.

Muslimanske snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Orića, upale su 12. jula, 1992. godine u više srpskih sela u okolini Srebrenice i Bratunca, i ubijali, pljačkali i palili sve pred sobom. Ubijeno je 69 srpskih vojnika i civila. Sud BiH Orića je oslobodio optužbi.