Suštinska razlika Izbornog zakona Republike Srpske u odnosu na sam Izborni zakon BiH jeste da će Republička izborna komisija biti nadležna za sve izbore koje se provode na teritoriji Republike Srpske, dok bi Centralna izborna komisija ostala nadležna za izbor članova Predsjedništva BiH i poslanika u Predstavničkom domu BiH.
Ovo je za ATV rekao Lazar Stjepanović, pravni predstavnik Republike Srpske, komentarišući radnu verziju Izbornog zakona Republike Srpske koju je ranije ATV ekskluzivno objavio.
Izborni Zakon Republike Srpske, kako kaže on, odnosi se na izbore koje se provode na teritoriji Republike Srpske.
„Tu imamo izbor poslanika Narodne skupštine, izbor predsjednika i potpredsjednika Republike Srpske, lokalni izbori, izbor delegata u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, dok s druge strane ne obuhvata izbor članova Predsjedništva BiH i izbor poslanika u Predstavničkom domu obzirom da je to zajednički nivo i za to je nadležna Centralna izborna komisija BiH“, izjavio je Stjepanović.
Ovaj zakon propisuje nadležnosti RIK-a, gradske izborne komisije, opštinske izborne komisije, biračkih odbora kao i način njihovog imenovanja. Zatim imamo zaštitu izbornog prava, ponašanje medija u izbornoj kampanji, finansiranje izborne kampanje i na kraju kaznene odredbe.
„Jedan od organa koji bi se svakako pojavio usvajanjem ovog zakona jeste sekretarijat koji bi pomagao, odnosno, administrativno tijelo koje bi pomagalo Republičkoj izbornoj komisiji u svom radu. Oni bi takođe donosili određeni broj pravilnika i uputstava koji su potrebni za samo sprovođenje izbora, ali sam zakon sadrži sve ono što je potrebno da bi se jedan izborni ciklus sproveo u skladu sa zakonom“, rekao je Stjepanović za ATV.
Dodaje da bi se Republička izborna komisija finansirala iz budžeta Republike Srpske.
Govoreći o izmjenama Izbornog zakona BiH koje je nametnuo Kristijan Šmit, Stjepanović je rekao da mu je nejasna bila njegova najava jer ovdje pričamo o otvaranju pregovora BiH sa Еvropskom unijom, a ne pregovora Šmita
„Ovdje se postavlja pitanje da li je ovo evropski put Šmita ili BiH. Već su formirane radne grupe i intenzivno su radile na pronalasku zajedničkog rješenja kada pričamo o samim izmjenama Izbornog zakona BiH. Stavovi su se prilično približili i mislim da će se doći do zajedničkih rješenja i prijedloga koji bi mogli biti prihvaćeni od sve tri strane“, istakao je on.
