Komentarišući činjenicu da Bošnjaci čine više od polovine zaposlenih u Ustavnom sudu BiH, kao i na rukovodećim pozicijama Sekretarijata te ustanove, Tegeltija je upozorio da administrativna kontrola zajedničkih institucija nije nimalo bezazlena, jer omogućava strateško i dugoročno upravljanje i preuzimanje zajedničkih institucija od samo jednog naroda, bez obzira na nosioce funkcija u tim institucijama koji se moraju postavljati po nacionalnom balansu.

- Disbalans u zapošljavanju po nacionalnoj osnovi u korist Bošnjaka u Ustavnom sudu BiH u stvari je matrica po kojoj su u svim institucijama na nivou BiH, posebno pravosudnim, ciljano zapošljavani ljudi većinom iz bošnjačkog naroda, da bi se ostvarila potpuna dominacija jednog naroda, čak i onda kada nosioci funkcija po Ustavu ili zakonu moraju biti raspoređeni shodno nacionalnom balansu - rekao je Tegeltija.

On je ukazao da je tako postignuta potpuna administrativna kontrola zajedničkih institucija smještenih u Sarajevu, među kojima je Ustavni sud BiH.

Tegeltija je rekao da bi sve bilo još gore kada bi se pogledali podaci o tome koliko je zaposlenih u Ustavnom sudu BiH i drugim institucijama iz Federacije BiH, a koliko iz Republike Srpske.

Podatak bi bio frapantan za one koji ne poznaju situaciju, jer bi vidjeli da su čak i Srbi i Hrvati koji su zaposleni u institucijama u Sarajevu uglavnom iz Federacije BiH, istakao je Tegeltija.

On je naveo da su takva radna sredina i ambijent potpuno neprijateljski, što znatno otežava obavljanje funkcija i dovodi u situaciju stalnog nadzora i pritiska od takve administracije s ciljem uvlačenja u matricu rada koja odgovara političkom Sarajevu.

- Zbog toga svi nosioci funkcija iz Republike Srpske u tim institucijama moraju insistirati na nacionalnom i entitetskom balansu zaposlenih. To će, s obzirom na to da su sistematizacije već popunjene, često biti nemoguće, a to na kraju vodi ka tome da te institucije budu neprijateljski usmjerene prema Republici Srpskoj - naveo je Tegeltija.

Ustavni sud BiH ima ukupno 91 zaposlenog, od kojih 15 spada u kategoriju rukovodstva i šefova organizacionih jedinica, podaci su koji su iz Sekretarijata ovog suda dostavljeni u odgovoru na poslaničko pitanje Šemsudina Mehmedovića /SDA/.

Kada je riječ o rukovodstvu i šefovima unutrašnjih organizacionih jedinica, od 15 zaposlenih njih osam ili 53,33 odsto su Bošnjaci, četiri ili 26,66 su Srbi i dvoje ili 13,33 odsto su Hrvati i jedan ili 6,66 odsto su iz reda ostalih.

Prema nacionalnoj strukturi u ukupnom broju zaposlenih, njih 46 ili 50,55 odsto su Bošnjaci, 22 ili 24,17 odsto su Srbi, 16 ili 17,58 odsto su Hrvati, pet ili 5,49 odsto su ostali, dok se dvoje ili 2,19 odsto nacionalno ne izjašnjavaju.