Tema koja posljednjih dana političku temperaturu diže do tačke usijanja. Kako bi pravni mehanizmi mogli da potvrde opravdanost i odlučnost vlasti Republike Srpske da intervencionistički oduzete nadležnosti budu vraćene na izvorna dejtonska podešavanja. 

Pravni stručnjaci Federacije BiH utrkuju se da objasne kako će sve inicijative iz Banjaluke pasti u vodu, čak navijaju za sankcionisanje najviših srpskih predstavnika.

Ekspertski timovi Srpske iz različitih oblasti za to vrijeme pripremaju legislativu koja bi do 28. Oktobra kroz parlamentarnu proceduru trebalo da zaštiti ustavna prava Republike Srpske garantovana Dejtonom.

„Uvjeren sam da će do kraja oktobra biti sačinjen sat zakona u vezi sa vraćanjem nadležnosti Srpskoj o kojima će se izjasniti Narodna skupština Republike Srpske“, jasan je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik. On je ponovio da je Ustav jasan da se BiH sastoji od dva entiteta  i da sve ono što nije izričito dato BiH u nadležnost pripada  entitetima.

Milan Tegeltija, savjetnik srpskog člana Predsjedništva, posjetio je da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, i koji je definisao uslove mira. Jedan od tih uslova je i Aneks 4 koji se zove Ustav BiH, koji je predvidio u sebi nadležnosti Bosne i Hercegovine tako što ih je taksativno nabrojao.

„Za sve ostalo u tom Ustavu BiH naveo je da sve što nije navedeno kao nadležnost BiH pripada entitema. U stavu 3 tog istog Ustava predviđena je mogućnost prenošenja nadležnosti ukoliko se o tome dogovore entiteti. Međutim, svaki dogovor između entiteta mora biti dobrovoljan. Mi znamo na koji način su se prenosile te nadležnosti, kakva robusna vojna sila je bila prisutna u BiH, 50 do 60 hiljada vojnika NATO koji su podržavali odluke visokog predstavnika, to je bila prislia i prijetnja. A opšti pravni princip je da sve što je urađeno pod prisilom i prijetnjom je ništavno. Prema tome, Republika Srpska , kao jedan od entiteta BiH, raspolaže sa onim svojim nadležnostima koje je nekada eventualno prenijela pod tim uslovima na BiH. Zbog toga, što disponira tim nadležnostima, ona ima pravo da te saglasnosti koje je jednom dala danas-sutra i povuče“, rekao je Tegeltija u razgovoru za ATV.

Prema tome, kako dalje navodi, govorimo o primarnim nadležnostima BiH koje niko ne dira.

„Svi ovi procesi su prije svega politički koji se dešavaju na političkom terenu. Republici Srpskoj ne pada na pamet da se bavi bilo kakvim pitanjima rata, oružanih sukoba, što se potencira iz FBiH“, rekao je Tegeltija.

Prvi stav, kako kaže, je da se ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet BiH. Ne dovodimo u pitanje nijednu nadležnost BiH koja je propisana Ustavom BiH u Dejtosnkom sporazumu.

„Ne može niko da govori da Republika Srpska narušava nekakav ustavni poredak, ona se zalaže sa ustavni poredak onako kako je propisanom Ustavom BiH koji je dio Dejtonskog sporazuma. Vraćanje nadležnosti Republici Srpskoj je jedan politički proces u kojem Republika Srpska ima legitimitet i legalitet da uđe putem svog zakonodavnog organa vlasti, a to je Narodna skupština“, jasan je Tegeltija.

Rekao je ekspertski timovi pripremaju prijedloge odluka koje će biti prezentovane  Narodnoj skupštini. Neke od tih odluka su već demonstrirane javnosti. Tegeltija napominje da Republika Srpska sve radi transparentno i javno govori šta joj je namjera, a to nije ugrožavanje teritorijalnog integriteta, ustavnog poretka.

"Mnogi kažu postoje zakoni na nivou BiH koji su tu oblast regulisali, međutim u temelju tih zakona se nalazi taj ugovor o prenosu nadležnosti. Kada te saglasnosti ne bude legitimitet tih zakona dolazi u pitanje, jer kad kući izvučete temelj, kuća ne može da stoji", kaže Tegeltija.

On je rekao da je razočaravajući stav opozicije u Republici Srpskoj kad su u pitanju ključni nacionalni interesi.

"Čudi me da dobar dio članova opozicije ne razumije istorijski trenutak u kojem se Republika Srpska nalazi. Mi s enalazimo pred pitanje biti ili ne biti. Nije ovo pitanje koje može da čeka. Ili će postojati Republika Srpska u formi kako je ugovoreno u Dejtonskom mirovnom sporazumu ili je neće biti, biće obesmišljena i biće pusto slovo na papiru", upozorava Tegeltija.

On se pita koja nam je druga opcija i da li treba da prepustimo da i ovo malo nadležnosti uzmu Republici Srpskoj.

"Republika Srpska je doveden pred zid. Mi u stvari ne biramo šta da radimo, nego biramo da li želimo da Republika Srpska opstane u furmi i kapacitetu kako je to predviđeno Dejtonskim mirovnim sporazumom ili to ne želimo", jasan je Tegetija.

On ističe da je dogovor u BiH ključan za njeno postojanje i  funkcionisanje i da Republika Srpska već duže vrijeme poziva na razgovore.

"Oni kažu mi nećemo da razgovaramo, a kamoli da se dogovaramo, taknuto-maknuto, sve što je prenešeno ostaje na BiH. Prema tome s tim stavom ne možete pregovarati i tu ne možete pregovarati. Bilo bi lijepo kad bi to moglo tako kao što kaže gospodin Šarović i svi u ovoj zemlji znaju da je to nešto što je potpuno nemoguće i da je to jedna šarena laža koja se nikad neće desiti. 

Govoreći o akcijama koje preduzima Tužilaštvo BiH Tegltija kaže da srpski član Predsjedništva BiH ima dejtonske garancije za svoju funkciju i zaštitu od krivičnog gonjenja za ono što radi srpski član Predsjedništva.

"Taj njegov imunitet se izvalači iz Aneksa 3 Dejtonskog mirovnog spotazuma koji je ustvari sporazum o izborima iz njegovog člana šest koji se poziva na dokument usvojen 1990. godine od Konferencije za evropsku bezbjednost i saradnju u Kopenhagenu. Citirano je u Dejtonskom mirovnom sporazumu u članu 6. Aneksa 3  koja glasi ovako 'onaj izabrani funkcioner (a gospodin Dodik je direktno izabran na izborima) njemu se mora omogućiti da bude uveden u vlast i da ostane na funkciji do kraja mandata'", kaže Tegeltija dodajući da se ta njegova funkcija ne može prekidati izuzev da nastanu Ustavom predviđene okolnosti te se naglašava da u pomenutom dokumentu stoji je narod konačni autoritet vlasti koju putem izbora prenosi izabranog funkcionera.