Višković je naveo da je planirani rebalans budžeta 4,16 milijardi KM.

"U međuvremenu smo dobili i sredstva od Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ koja nisu kredit ili zajam, nego sredstva koje su države držale kroz rezerve u MMF i to nije doznačeno samo BiH, Republici Srpskoj, nego i svim članicama koje su u sastavu MMF-a", naveo je Višković.

On je napomenuo da je rebalansom budžeta predviđeno oko pet miliona KM više za pomoć realnom sektoru.

"Ono što dajemo kao pomoć realnom sektoru i to kao grant sredstva u budžetu za ovu godinu bilo je predviđeno za privredu tri miliona KM, a sada je to u rebalansu 7,7 miliona KM", rekao je Višković za portal "Banjaluka.net".

Prema njegovim riječima, sredstva su povećana da bi realni sektor dobio grant sredstva za investicije u nove tehnologije, kao i da bi svi privredni subjekti, koji ispunjavaju uslove, mogli dobiti pomoć.

"Donijeli smo Zakon o podsticajima u Republici Srpskoj vezano za povećanje plata, a više od 15 miliona KM do sada smo isplatili po tom osnovu. Plate u realnom sektoru po tom zakonu su rasle i do 20 odsto", napomenuo je Višković.

On je dodao da je pokrivenost uvoza izvozom u Republici Srpskoj više od 80 odsto.

Višković je rekao i da je u rebalansu planirano dodatnih 30 miliona KM za Kompenzacioni fond, zatim za investicije dodatnih 100 miliona KM, te da se povećava iznos za plate, penzije, socijalna davanja, kao i da će javni dug po novom rebalansu biti 45 odsto.

"Planirano zaduženje je bilo na nivou 850 miliona KM, sad je na nivou 650, za 210 miliona KM manje, a otplata naših kredita u 2021. godini koji su uzimani, pa čak i u periodu onih koji su danas opozicija, je nešto više od 570 miliona KM", rekao je Višković.

Višković je izrazio zadovoljstvo što Republika Srpska danas, uprkos krizi koju je izazvala pandemija virusa korona, ima najveći broj zaposlenih od njenog osnivanja.

On je podsjetio da je odlukom Vlade da se poveća neoporezivi dio sa 500 na 700 KM, došlo do povećanja plata i u javnom i u realnom sektoru, kao i da su u toku godinu dana penzije povećane za pet odsto.

"Došli smo do prosječne plate koje iznosi više od 1.000 KM, a kada smo prije godinu rekli da je to težnja Vlade, komentari su bili da od toga nema ništa i da je to samo priča", rekao je Višković.

Kada je riječ o imunizaciji u Republici Srpskoj, Višković je naveo da nije zadovoljan procesom vakcinacije, te istakao da građani treba da shvate da od njihovog ponašanja zavisi da li će biti novih mjera.

"U skladištima imamo više od 700.000 vakcina. Ne znam po koji put treba da kažemo građanima da se vakcinišu, jer prema informacijama koje sam dobio, skoro da ne postoji nijedan pacijent na respiratoru u Republici Srpskoj koji je vakcinisan", rekao je Višković.

Govoreći o višednevnoj posjeti Rusiji, Višković je istakao da je ona bila više nego uspješna, te da su sada na potezu institucije Srpske, koje treba da realizuju sve ono o čemu se razgovaralo.

On je naveo da je na sastancima, između ostalog, razgovarano i o projektu "Srpska kuća" u Sankt Peterburgu, gdje bi na jednom mjestu u tom ruskom gradu bili predstavljeni svi proizvodi iz "Hercegovačke kuće", "Krajiške kuće", kao i drugi proizvodi iz Srpske.

"To tržište ima 5,5 miliona ljudi, što je pet puta brojnije stanovništvo samo u jednom gradu, nego što mi imamo u čitavoj Republici Srpskoj. Zatim bi, u narednom koraku išli preko velikih ruskih lanaca da takve proizvode za kojima rusko tržište pokaže interesovanje plasiramo i u ostale distributivne centre širom Rusije", rekao je Višković.

On je rekao da je razgovarao i sa predstavnicima kompanije "Gasprom" o gasifikaciji Republike Srpske.

"Cilj razgovora je bio da potrošnju gasa, koji `Gasprom` danas isporučuje prema BiH, a time i Republici Srpskoj, podignemo na viši nivo i time ostvarimo određene benefite", rekao je Višković.

Prema njegovim riječima, Republika Srpska danas ima potrošnju 50 miliona kubika, a plan je da se sa izgradnjom gasne elektrane u Karakaju kod Zvornika, koja bi bila dva puta po 32 megavata, potrošnja gasa u Srpskoj poveća na 200 miliona metara kubnih.

Višković je pojasnio da bi uz veću potrošnju cijena tog proizvoda bila povoljnija, te naveo da je iz tog razloga ponuđeno kompaniji "Gasprom" sufinansiranje ili učešće u projektu izgradnje gasne elektrane.